На почетку треба осјетити, да је сређен живот богатих досадан. Да су помало и јадни што не набијају себи притисак. Зато је мотивација нове пљачке одурно лоша, да гора не може бити.
Прошли наставак је компликован и са пуно ликова, па је једини излаз да овај буде још компликованији. Нема ту ништа интелигентно, пошто све на крају објасне. Но, то је начин да натјерају на ново гледање, већ виђене приче.
Уводи се и 12ти океанчић, па Џулија Робертс треба да игра саму себе. Са интерним шалама како личи, или не личи на њу. Да би се појачали у таблоидном узбуђењу из приватног живота, појављује се и Брус Вилис. Да се јави пријатељици. Ова епизодна улога, не смета да се и он појави на плакату.
Што се опљачкани злобник из ЛА поставља као свемоћан, а прошли пут је био глупак са ресурсима, не треба пуно да нам буни логику. То је овдје аксиом.
Да освјеже радњу, а остану гламурозни – селе се у Европу. Игра на примитивачка патриотска осјећања. Американци су бољи чак и када нијесу. Све је то закухао један Француз, који жели да се такмичи у крађи Фабержеовог јајета. И изгуби. То му је за Ирак.
(Редитељ: Стивен Содеберг; Улоге: Бред Пит, Кетрин Зита-Џоунс, Џорџ Клуни)
