Одмах на почетку се осјети чврст акциони трилер. Највећа вриједност му је што нема пуно емотивног фолирања. Већи нагласак је на сатници, наоружању, опреми и возилима. Тим редом.
Заплет има три линије, које ће се све ујединити у опсаду складишта. На дан пада Бастиље. Група хај-тек кримоса, иде у поход на пошиљку лептопова. Таман када почну утовар; у госте им навраћа оклопно возило пуно специјалаца.
Превозе шефа албанског мафијашког картела, којег су његови земљаци одлучили спасити и побили већину затворске пратње. Абедин Неџеп је из сјевероисточне Албаније, и једна од база видљивих на карти у досијеу; налази се у Ђаковици. (Која и из наше перспективе, изгледа баш егзотично и далеко).
Када крљање коначно почне (налик на Напад на полицијску станицу 13), не престаје до самог краја. Осим што није било шећерлемно-детаљне мотивације ликова, ни редослијед умирања није строго моралне подлоге. Један од главних глумаца страда одмах на почетку. Штавише, већину акције проведе као доживотни кандидат за инвалидска колица; да би пред крај себи пуцао у главу.
А то је освјежење у жанру!
(Редитељ: Флорен Емилио Сири; Улоге: Сами Насери, Беноа Мажимел, Нађа Фаре)
