САРАЈЕВО – Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић сматра да резултати прошлонедељне ексхумације у Санском Мосту, према којима није пронађено ниједно тијело српске националности, поново доводе у питање вјеродостојност рада Института за нестала лица БиХ.
“Заиста се поставља питање шта очекивати од оваквог института. Све док постоје нестали, рат није завршен. Једни се не могу помирити с тим да жртве буду колико-толико у једнакоправном статусу. Друге боли када виде да се припадницима једног народа посвећује изузетно велика пажња, а припадницима другог врло мала”, рекао је Велимировић за “Независне новине” и изразио очекивање да ће надлежни органи, прије свега Савјет министара БиХ, предузети адекватне мјере како би се ситуација побољшала.
Осврћући се на раније изнесене тврдње да би Тужилаштво БиХ требало да покрене питање одговорности Хариса Силајџића и Крешимира Зубака, Велимировић је истакао да је њихово учешће у потписивању Сплитске декларације било врло битно за развој каснијих догађаја.
“Потписници Сплитске декларације 22. јула 1995. године били су Фрањо Туђман, Алија Изетбеговић, Харис Силајџић и Крешимир Зубак. Не само ‘Олуји’, него и осталим догађајима војног карактера који су слиједили након ‘Олује’, претходила је Сплитска декларација”, напоменуо је Велимировић.
Он је истакао да то значи да су били припремљени планови за извођење овако широке, касније назване савезничке, акције, у којој су учествовале с једне стране, Хрватска, а из БиХ Република БиХ и Федерација БиХ.
“Пошто је Карла дел Понте, након смрти и Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића, изјавила да је против њих вођена истрага и да је Тужилаштво било при крају дефинисања опружнице против њих двојице, значи да је њихово учешће у потписивању Сплитске декларације врло битно за развој каснијих догађаја. Пошто је на сцени формулација удруженог злочиначког подухвата, а руководимо се оним што је недавно објавило Тужилаштво, које тражи казну за генерале, значи да има елемената одговорности живих потписника ове декларације, Силајџића и Зубака”, рекао је Велимировић.
Он је навео да је и раније најављивана оваква иницијатива, али да она није била препозната.
“Никада нисмо наишли на документ у којем су или Хрватска или БиХ, анализирајући резултате тих операција, закључиле да су у тој операцији почињени ратни злочини од припадника тих војски. Због тога, а и због чињенице да су до сада поднесени извјештаји МУП-а РС за ове догађаје и ХВО, а још више Петог корпуса Армије БиХ, очекујемо да ће кроз једну свеобухватну истрагу Тужилаштва бити укључена одговорност потписника Сплитске декларације”, рекао је Велимировић.
На питање да ли је прикупљена потребна документација за покретање процеса накнаде материјалне штете почињене у рату, Велимировић је рекао да су до сада направљени само пионирски почеци, наводећи да су до сада рађена два велика пројекта, у Мркоњић Граду и општинама Нови Град, Костајница и Дубица.
“Ту су до детаља обрађени сви догађаји, аспекти и штете у тим локалним заједницама у току агресије Хрватске на Републику Српску. Та документација је солидна основа за покретање такве врсте тужби. Још чекамо да дође до процесуирања кривичне одговорности за ратне злочине, како би ове тужбе могле касније услиједити”, закључио је директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић.
