Основна тематика ове романтичне комедије, јесте да ли можете погледати по ресторану, и сусрести се са поптуним странцем, са којим ћете одлучити да проведете остатак свог живота?
Оно што карактерише овај филм, јесте доста озбиљнији призвук тим животним одлукама, тј. у подлози овог филма су далеко социјалнији призори и мисли. При том се мисли на негативну одредницу термина социјала. И то је добро за промјену, али лоше за тржишни успјех. Претпостављам.
Елем, послије најразличитијих комбинација у којим људи могу да испоље своје фундаментално непознавање и неслагање у заједничком животу; овај филм то одводи корак даље.
На почетку смо упознали типичног шмокљана из романтичних комедија, којем је дјевојка умрла у тренутку док је просио. Затим дјевојка одбија ортодонтиста који се изузетно допада њеној мами и очуху. Прави отац јој је у затвору, а она ради у ресторану са двоје спадала који сањају о циркуској каријери.
Она након годину дана од прошевине и смрти, упознаје несуђеног младишу који је пак одмах запроси. И она пристане и то баш озбиљно, зато што се тако и њена мама удала. Онда иду сви они редовни састојци романтичних комедија, а то је да он иде код њених, она код његових родитеља, уз заплет у виду свађе, па помирење и роудтрип у Атлантик сити да се вјенчају у некој кичастој капели гдје и њена мама.
То све зачињава што су кола узели из аутосалона, прогони их бивши момак (иначе педер), те се тој шаради (тако они зову пантомиму типа: двије ријечи страни филм, у којој је пак ортодонтист одличан) прикључује и њена мама, са татом управо побјеглим из затвора.
Сви се они скупе у затвору, будући да је дошло до ударца у полицијска кола на паркингу (слично као у Ден у стварном животу), па се у затвору појаве и младожењини родитељи. Сви они побјегну одатле, вјенчају дјецу и заглаве у затвору.
Иначе, младожењини родитељи су врло упечатљиви, обзиром да се троше као штукице, доводе још двије младе рибе да им зачине то искуство, те он сину поклања прстен за споловило који је користио цијелог живота, а дала му га је “шангајска курва од три долара”.
(Редитељ: Џорџ Стенфорд Браун; Писац: Марк Хершон)
