Бањалучка тврђава Кастел као један од најстаријих очуваних (?) културно-историјских споменика у граду ових дана је у центру интереса медија, грађана, као и градских власти.
Наиме док представници Административне службе града вођени градоначелником Драгољубом Давидовићем са поносом истичу да су добили средства ИПА фонда за почетак рада на ревитализацији, на интернету је покренута петиција за заустављање усвојеног пројектног рјешења, односно оног дијела који би према организаторима значајно нарушио постојећи изглед и вјеродостојност, попут најављене изградње јавне гараже.
Прича о обнови тврђаве Кастел почиње поновним враћањем у надлежност градској управи од стране Завода за очување културно-историјског споменика. Након тога 2006. године расписан је конкурс за израду идејног рјешења за ревитализацију и ремоделацију тврђаве Кастел. Побједничко рјешење представило је предузеће “Грађење” из Источног Сарајева, а коаутори пројекта су стручњаци Архитектонског факултета из Београда и Техничког факултета из Новог Сада. Са Грађењем уговор о изради пројекта је потписан 26. марта 2010. године, а вриједност уговора за свих девет цјелина за изведбене пројекте износи око 1,2 милиона КМ. Од тога се даље није ишло јер се на прошлогодишњи Претпозив за исказивање интереса за учешће у реализацији пројекта „Ремоделација и ревитализација тврђаве Кастел у Бањој Луци, просторна цјелина 1 – Хотел са пратећим садржајима“ није одазвао нити један интересант. У огласу конкурса је стајало да су предвиђени трошкови ове цјелине 8.900.557,81 КМ. Конкурс је био отворен до 1. октобра 2011. године.
Након низа година планирања, договора, рокова, преговора и др. ових дана из Административне службе дошли су први знаци који јасније наговјештавају када ће се неки конкренти радови заиста и десити. Најновији рок за почетак радова јесте прољеће 2013. године. Како је на недавно одржаној конференцији за медије наведено у току су припреме за објаву међународног тендера за извођача радова, који ће у потпуности провести Делегација ЕУ, док та процедура траје око шест мјесеци, Од одобрених 2,5 милиона евра, на грађевинске радове би требало да буде утрошено 2,3 милиона, док је за трошкове надзора планирано 200.000 евра. Ова средства се односе на пријављену цјелину девет – музеј, па самим тим грађанима су обећани радови на обнови југоисточног бедема, камене зграде и музеја, који се простиру на простору од око 13.200 метара квадратних.
Међутим, умјесто свеопштег задовољства због почетка дугоочекиване обнове вриједног симбола града на Врбасу, група грађана окупљена у неформално удружење Спасимо Кастел своје напоре улаже да се постојећи пројекат стопира. Тачније, ријеч је о групи студената просторног планирања и грађана Бања Лука, који су заједно са члановима Удружења грађана Нова Варош и уз подршку појединих професора са Архитектонско-грађевинског факултета покренули онлајн петицију коју је до сада потписала 631 особа.
Са овом групом смо ступили у контакт путем е-мејл адресе наведене на њиховој Фејсбук страници. На наше питање да ли су спремни да именом и презименом стану иза онога што заговарају речено нам је да када буде потребно, да ли због јавних трибина или тражења компромиса са надлежнима, неће се само представити именом и презименом, већ и физички. Они су истакли да да нико од њих није политички активан, те да их политика уопште не занима.
Шта траже покретачи петиције Спасимо Кастел?
“Разлог петиције је то што грађани БЛ нису довољно информисани о овоме. Ми смо се шокирали када смо чули за пројекат и када смо га прегледали. Сматрамо да је вријеме да неко пита грађане када се ради о јавном власништву и о нечему што припада свима нама. Разумљиво је ако некога не занима наше мишљење, али ред је да нас детаљно извијесте о свему. Знамо да је тешко зауставити одређени пројекат, али наш приоритет је да покушамо да се чује глас народа и ако ништа да нађемо одређени компромис јер у овом пројекту има неких прихватљивих идеја. Наша очекивања су да ће градске власти разумјети нашу акцију и да ће нам изаћи у сусрет, као и да грађани почну да се боре за ствари до којих им је стало. Такође, ми не идемо против неког појединца, већ само против пројекта”, поручила је ова група грађана.
Обратили су се и градској управи путем Транспаренси Интернашнал-а у октобру прошле године (04.10.) да им доставе сљедеће: информативно-технчку документацију за наведени пројекат, те приједлоге/писма намјене свих заинтересованих понуђача укључујући и податке о њима, приједлог конструкције финансирања, рок за извођење радова, рок за почетак коришћења објекта, те показатеље пословања свих понуђача. “Након неких 17 дана смо добили одговор да смо захтјевану техничку документацију могли подићи до 01.10., а да се на Претпозив за утврђивање интереса, до дефинисаног рока није јавио нити један заинтересовани понуђач, те нам у складу са тим не могу доставити тражене информације. Дакле, нисмо добили ни једну тражену информацију. Тако да је за нас преко ноћи дошла информација да су одобрена сретства од ИПА фонда за постојећи пројекат, јер смо мислили да ће самим тим пројекат бити обустављен”.
Пројекат како већ сви сада знамо није обустављен, него напротив тек почињу да се наслућују рокови када ћемо на тврђави Кастел виђати грађевинске раднике. Оно што ови представници грађани нису у свом одговору добили, а што стоји у Претпозиву за исказивање интереса за учешће у реализацији пројекта „Ремоделација и ревитализација тврђаве Кастел у Бањој Луци, просторна цјелина 1 – Хотел са пратећим садржајима“, јесте да се ова тражена документација могла подићи до рока конкурса 1.10., али уз накнаду од 100 КМ.
У тексту петиције се наводи да је и одређени дио усвојеног пројектног рјешења и противзаконит, односно да се њиме крши Закон о заштити споменика културе. “Само дио пројекта није у складу са законом, онај којим би се промијенио пејзаж, тј. ближа околина тврђаве, те то што би изградњом јавне гараже били уништени археолошки остатци, вјероватно и унутрашњи тунели Кастела, као и дијелови Јупитеровог храма. Планирали смо договорити састанак са представницима Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног наслијеђа РС у октобру/новембру прошле године, али након сазнања да су они подржали тај пројекат било је бесмислено, јер га вјероватно не би ни промијенили.“
Милијана Окиљ, начелница одјељења за културно-историјско насљеђе при Републичком заводу истиче да је Завод, од почетне замисли до данас, активно укључен у процес у складу са постојећом законском регулативом (Закон о културним добрима, Службени гласник РС 11/95, 103/08). Представник Завода је члан групе за израду пројектних задатака за поједине цјеине. Пројекти појединих цјелина, који су до сада завршени, рађени су у складу са мјерама заштите, које је прописао Завод, за шта су издате и потребне сагласности уз сљедећу напомену: Како се тврђава Кастел везује за постанак и развој Бањалуке и у том простору су регистровани археолошки локалитети, који до данас нису систематски истражени, приликом земљаних радова на локацији неопходно је стално присуство археолога. Она је додала да „уколико се приликом грађевинских или других радова на реализацији предметног пројекта пронађу археолошки остаци, неопходно је, у складу са чланом 82. Закона о културним добрима, одмах обуставити радове и обавијестити службу заштите ради предузимања одговарајућих мјера. Комплетан простор тврђаве Кастел и њене тангентне зоне јесу археолошки локалитет али то не значи да се на том простору не смије интервенисати, наравно уз мјере заштите Завода и промјене техничке документације у смислу инкорпорације евентуалних археолошких остатака у нове структуре.“
На наше питање да прокоментарише активну петицију и групу која ју је покренула добили смо сљедеђи одговор.
„Пошто се ради о анонимној групи не сматрамо да као стручна институција треба да полемишемо о сваком поједином наводу (сви су углавном тенденциозни). Истине ради, предвиђена је конструктивна санација и рестаурација подземних арсенала (вјероватно чланови Удружења мисле на арсенале када пишу о тунелима???) и њихова презентација у едукативне и туристичке сврхе. Инсистира се на аутентичности а потом се предлаже увођење „малих занатских радњи“ у простор који се искључио користио у војне сврхе до средине прошлог вијека… Наравно да тврђава не може да задржи првобитну функцију, јер је њена одбрамбена улога одавно превазиђена. Нови садржаји се уводе управо због презентације и одрживог очувања тврђаве Кастел.“
Такође и градоначелник Драгољуб Давидовић и његови сарадници су одбацили спекулације о томе да ће радови на обнови овог историјског и културног споменика нулте категорије одступити од садашњег изгледа.
„Само учешће међународних средстава, дуга и темељита припрема, међународни конкурс за избор идејних и изведбених решења који су водили најистакнутији стручњаци, али и чињеница да ће реконструкција бити под мониторингом Завода за заштиту споменика – моменти су који искључују било какве манипулације“, закључио је градоначелник Драгољуб Давидовић.
Како нам је речено од чланова групе која је покренула петицију да би овај вид петиције био успјешан потребно је 10.000 потписа, након чега би се поново обратили Административној служби и захтијевали јавну расправу и мијењање постојећег пројекта.
(Фронтал)
