Mnogi misle da mandatara vlade Aleksandra Vučića najviše nerviraju pripadnici opozicionih stranaka, novinari koji imaju nešto da pitaju, ili oni koji ga podsećaju na ljude sa fantomkama. Budale! Osobe koje najviše nerviraju Vučića su ljudi koji idu na more. Njegov prezir prema svima onima koji se odluče da letnje dane provedu na nekoj plaži koja se ne nalazi na Borskom jezeru, da na njoj borave deset dana umesto dva i da na kraju, ipak, odu umesto da otkažu u poslednjem trenutku, tolika je da ne propusti priliku da sa gađenjem spomene sve one „koji bi u ovo vreme da se brčkaju“. Poslednjih nedelja je toliko puta ovo ponovio da je u narodu već zaživela izreka „Nerviraš me kao Vučića ljudi koji idu na more“, koja preti da po popularnosti prestigne izreke „Razvući ću te kao Vučić ekspoze“ i „Ignorisaću te kao Vučić toalet“.
Dok se u Srbiji poslednjih godina sve više govori o raznim ugroženim grupama i širi se svest o njihovim problemima, skoro niko ne govori o manjini koje su se svi odrekli – naprednjacima koji vole more. Nenaprednjaci ne žele da imaju bilo kakve veze sa njima, jer su naprednjaci, dok naprednjaci ne mogu da podrže svoje kolege koje vole nešto što njihov šef toliko mrzi.
Zato je vreme da svako od nas na trenutak pomisli kako je tim jadnim ljudima koji se zalažu sa politiku „i Vučić i more“. „Kako možeš istovremeno da budeš za dve tako suprotstavljene ideje“, pitaju ih mnogi, dok ni oni sami ne znaju kako da objasne ovu nespojivu politiku, pa zato krišom odlaze da letuju. Trude se da se ne odaju, pa ne pišu fejsbuk-statuse „Divan dan u Kladovu“ da se ne bi pored pojavilo: „20 minutes ago near Paralia (historical)“. U svakom momentu moraju da paze da ih ne razotkriju, što je moguće i pri najobičnijem telefonskom razgovoru.
„Dobar dan šefe, moraću da pričam brzo pošto sam u rom… u romantičnom mestu pored Vrnjačke Banje, predivna je priroda. Molim? Kakva je to muzika koja se čuje? Ma, puštaju neku grčku muziku u čast naše pravoslavne braće. Samo momenat… Yes, one giros. Evo vidite, čuli stranci da je u Srbiji prosečna plata skočila na 401 evro pa počeli da dolaze ovde da rade. Vidimo se čim se vratim, samo da ne bude gužva na gran… na grandioznoj naplatnoj rampi kod Bubanj potoka“, zamuckujući će reći neki naprednjak.
Možda bi budući premijer mogao u svom ekspozeu da spomene i ovu manjinu i da joj svoju podršku. Na kraju krajeva, niko od njih nije birao da voli more, čovek se takav rađa i nije on ništa drugačiji od svih ostalih naprednjaka kojima je bolesna i sama pomisao da neko poželi da se okupa u slanoj vodi. „Kako da sutra svom detetu objasnim da neko voli da ide na more“, pitaju se neki članovi vladajuće stranke, ne shvatajući da je možda neki njihov komšija sa sednice maštao o ležanju na plaži.
Ako ih mandatar ipak zaboravi, ili ih spomene samo u proširenoj verziji ekspozea, u onom delu koji planira da izbaci, njima ne ostaje ništa drugo nego da organizuju paradu naprednjaka koji vole more i ponosno prošetaju centrom grada u kupaćim gaćama i kostimima. Možda tokom šetnje naiđu na premijera i ponadaju se da je došao da ih podrži. Dok im uz osmeh daje nešto iz džepa, pomisliće da je u pitanju neki transparent sličan njihovim porukama i njihova radost će trajati sve dok na svojim dlanovima ne vide vaučere za letovanje u Srbiji.
Zoran Kesić i ekipa Njuz.net-a
