Po „Rečniku srpskog jezika“, kozak (malo k) je „pripadnik ratničko‑zemljoradničkog staleža slobodnih naseljenika u pograničnim oblastima Rusije“. U Pravopisu, međutim, piše „kozak, kozaci u značenju staleža, vrste vojske i sl., Kozak, Kozaci kao etnički ogranak ili etnografska skupina“. Može, znači, i malo i veliko slovo.
Širom sveta nije malo takvih kolektivnih imena za koja ne znamo šta zapravo označavaju: narod, naciju, pleme, manjinu, rasu, klasu, stalež, versku zajednicu ili nešto deseto. Lako je sa onima koji imaju svoju državu, svoje granice i svoj glavni grad. Ali Kurdi, Berberi, Eskimi (koji sebe zovu Inuiti), Laponci (koji sebe zovu Sami) žive u po nekoliko raznih država. Bušmani, Hotentoti i Pigmeji (malo „p“ u značenju ’patuljak’) su afrička plemena, Aboridžini (pogrešno je „Aboridžani“) su australijski starosedeoci. Na Novom Zelandu starosedeoci su Maori. Njih mnogi brkaju sa Mavrima (ne „Mavarima“, jer drugo „a“ je nepostojano), nekadašnjim stanovnicima Španije i Severne Afrike, muslimanske vere. Siki su verska sekta u Indiji, ali se osećaju kao posebna etnička grupa, pa ih pišemo s velikim slovom. S malim „b“ pišemo beduini, jer je to opšti naziv za nomade u Arabiji i Severnoj Africi. Gotovo da pozavidimo Rusima, koji nemaju takvih pravopisnih problema, jer i nazive naroda i narodnosti pišu malim slovom: ja russkij, ti serb, on angličanin, ona francuženka.
U našim krajevima imali smo Cincare, koji su se uglavnom asimilovali, Gorance (koje gotovo niko nije pominjao pre etničkih sukoba na Kosovu), imamo reč Vlah, sa dva etnička i tri pogrdna (šovinistička) značenja u „Rečniku srpskog jezika“. Iz prošlosti, kao tužna uspomena na nekadašnje diskriminacije, ostalo nam je Ciganin, danas zamenjeno sa Rom, ali i dalje zabeleženo u rečnicima s malim „c“ i pogrdnim značenjem „skitnica“ ili „pokvaren čovek“. Sličan slučaj je i reč Jevrej(in), za koju prof. Ljubomirka Krkljuš kaže da se u televizijskim titlovima najčešće piše s malim slovom, npr. „Tom prilikom je stradalo gotovo hiljadu Rusa i nekoliko stotina jevreja“.
Izvor: NIN
