Prvi računar u Banjaluci, u rad je pustio prof. dr Lazo Roljić. Bilo je to davne 1971, kada su u Bosni i Hercegovini postojala samo tri računara. U gradu na Vrbasu, te godine, pokretanje prvog računara, izazvalo je veliku pažnju, skeptičnost i nedoumice prema novim tehnologijama. Prije svega složenosti uređaja, bez kojeg se, danas, život savremenog čovjeka ne može zamisliti.
– Šta može taj računar? A, ja sam rekao druže predsjedniče on može da sačuva podatke o svim stanovnicima Bosanske Krajine. Ali, to je tada bilo atraktivno i povjerljivo, i moglo se vjerovati u to. Međutim, danas kada to posmatramo šta je pet megabajta diska , a ja sam rekao dana taj disk može da stane 750. 000 stanovnika,. Tako da smo mi bili edukovani od strane IBM – a, jer je on tada bio glavni i vodeći proizvođač računara u svijetu i na ovom tržištu je bio apsolutni vladar, da tako kažem – izjavio je prof. dr Lazo Roljić.
– Kad smo počeli, bio je to 360 model 25, koji je imao tri diska po 29 megabajta. Ja sam isprojektovao prvi gigabajt diska. To su bile dvije jedinice po 650 megabajta IBM-ove, i cijena je bila milion i sedamsto hiljada dolara – rekao je prvi sistem inženjer za IBM računare u Banjaluci, Vladimir Bojkovski.
Programiranje na prvim računarima nije bilo jednostavno. Šef ERC-a u Incelu, Milorad Perkučin, ispričao nam je kako je to nekada izgledalo.
– Počevši do mašine koju sam ja zatekao u martu 1975. godine, sistema gdje se vršila beč obrada podataka. Znači beč obrada se sastojala u tome da se podaci i programi buše na karticama, koje su sad sada istorijski arhiv i one se sada u mezuje nalaze – rekao je dipl. inženjer tehnologije i šef ERC-a u Incelu, Milorad Perkučin.
Naši sagovornici ističu da, u to vrijeme nisu ni zamišljali koliko će tehnologija brzo napredovati. Te da će, veoma brzo, tadašnje tehnike rada na računaru, biti zamijenjenje savremenijim metodama.
– Pričati o tome danas, o načinu rada itd, to je, današnjoj djeci smiješno. Ja imam sina koji od svoje treće godine radi na računaru, a ono što smo mi radili, ono je bio neki pionirski posao – kaže glavni programer u ERC-u SDK i prvi programer u PL/I, Đorđe Mikeš.
– Danas u Excelu imate 250 do 300 funkcija, da kliknete samo na jednu, i dobijete šta treba da uradite, odnosno koje parametre da date. A, u ono vrijeme, recimo, da vi isprogramirate takav jedan problem, to je bilo kilometarsko izlaganje, te makroformule. Tako da je danas programirati, mnogo lakše – tvrdi prvi programer u COBOL – u u Banjaluci, Lazo Adžić.
Rad na računaru, danas je jednostavan. U par klikova možemo dosta toga napraviti. Zbog čega je možda i teško zamisliti da su ovi pioniri iz oblasti informatike u Banjaluci, na programiranju radili i po nekoliko dana. Upravo zato, ostaju nam pitanja: Šta nam to sve u budućnost u oblasti tehnologija donosi, i da li smo upravo mi generacije koje će, nakon 45 godina, baš kao i naši sagovornici, govoriti o zastarjelim tehnikama rada na računaru, koje će budućim generacijama biti nezamislive?
Autor:Marijana Bogdanović
Izvor:studentski-radio.info
