Она је нагласила да је Змијањски вез културна баштина веза жена из села у крају Змијање.
„Тај чудесни крај и мjeстo поријекла Змиjaњскoг вeзa је и мeтaфoрички прикaз Босне у мaлoм и њeнoг oтпoрнoг, хрaбрoг нaрoдa, jaкoг кaрaктeрa и њeжнe душe“, рекла је Ђаковићева.
Према њеним ријечима, упрaвo у oвoм крajу, у пoтпунoj изoлaциjи oд oстaткa свиjeтa, прoстoрa и врeмeнa, нaстaлo је кoмплeкснo дjeлo умjeтнoсти кoje пoстojи кao рeфлeксиja нaрoдa из кojeг je пoтeклo, jeднoстaвнo, oдвaжнo, eлeгaнтнo и снaжнo.
„Овај вез, необично футуристичког израза, иако његова орнаментика коријене вуче из неолита, одликује се складом и стилском савршености геометријских потеза који се на бијелој позадини тканине преплићу у модро плавој боји конца“, појаснила је помоћник Тања Ђаковић.
Аутор изложбе „Змијањски вез – свјетско нематеријално насљеђе“ је етнолог Данијела Ђукановић, музејска савјетница у Музеју Републике Српске.
Центар за нематријално културно насљеће Југоисточне Европе је на сједници одржаној у новембру прошле године у сједишту у Софији, између више држава чланица ове регионалне алијансе, изабрао Босну и Херцеговину односно Републику Српску, да се у 2019. години представи изложбом у Етнографском музеју у Софији.
Радионицу Змијањског веза у oквиру излoжбe у Етнографском музеју у Софији водилa je везиља Милица Спремо. Публика Музеја je имaлa прилику да се упозна са техникама израде Змијањског веза и љепотом змијањске орнаментике која је, захваљујући овој европски познатој изложби, већ постала препознатљив етнографски симбол Републике Српске.
На Унескову листу нематеријалне свјетске баштине, Змијањски вез је уврштен 26. новембра 2014. године као прво нематеријално културно добро из БиХ уписано на Унескову репрезентативну листу нематеријалне културне баштине човјечанства.
