Ево мене опет да вам нешто “шупљирам”. Не, нећу да вам пишем о онима који нам највише сметају и због којих колега Пухало мисли да смо “лош к….”. Желим да вам представим своје виђење домаћих политичких прилика.
Прије пар дана Милорад Додик, премијер РС, завртио је причо о концентрационој влади. Опозиција је одговорила баш онако како је он желио. Прваци опозиције говорише и ово и оно, а уствари само једно рекоше. Босић, Иванић и Михаљица сматрају да им је љепше, угодније и боље у овом тренутку у опозицији.
Хајде да окренемо ситуацију. Ево у позицију премијера ставићемо Драгана Калинића, а на мјесто постојеће опозиције Савез независних социјалдемократа. Како би Додик одговорио на овакву понуду? Сигурно би оспорио Калинићев ауторитет. Рекао би у реду, идемо у владу, јер је Република пред великим економским и политичким изазовима, али ту владу не може водити Драган Калинић.
Опозициони лидери су се својим реакцијама директно укључили у кампању “Без дилеме”. Хтјели то признати или не, они су јасно поручили Додику да је он и за њих једини лидер Републике.
Како се и види из изјаве, Додик није ни очекивао да ће опозиција пристати на подјелу одговорности за економску ситуацију у Републици. Како би се ова понуда могла још тумачити? Кога још качи? Коме је порука индиректно упућена?
Владајућа коалиција је стабилна и око Додика без дилеме окупљена. Та чињеница му даје довољно слободе у избору најближих сарадника. Сви који су са њим радили, жалили су се на његов темпо. Можда су неки уморни од тог темпа? Можда су неки већ дуже вријеме уморни? Можда некима ни годишњи одмор не може помоћи?
Ова понуда би могла бити најава нове владе. Да ли некоме ова могућност звучи шокантно? Да ли нам је потребна шок терапија? Да ли се неки, без тога, могу привести спознаји стварности ван оне велике зграде?
Без дилеме, само је један сигуран. Господо желим вам бар да имате лијепо вријеме током годишњег одмора, иако је и то, обзиром на временску прогнозу, мало вјероватно.
