Вијест да је хрватски премијер Иво Санадер поднио оставку изазвала је буру реакција не само у Хрватској већ и у цијелом региону. Била је то прворазредна сензација и велико изненађење, а имаће и значајних политичких реперкусија на прилике у Хрватској.
Санадера сам лично знао јер смо, он као предсједник ХДЗ, а ја као предсједник ПДП, имали више пута прилику да учествујемо на састанцима Европске народне партије. Санадер се одлично сналазио на састанцима са битним и моћним људима Европе.
Био је самоувјерен, а чињеница да је одлично говорио њемачки, енглески и италијански; био му је начин да своје идеје снажно афирмише међу колегама. Био је пријатељ великом броју утицајних људи, много више него је то уобичајено међу политичарима.
Захваљујући томе свему, Санадер је поправио имиџ Хрватске много више него је то Хрватска реално заслуживала. Једно вријеме он је створио такав амбијент да се на Хрватску гледало искључиво позитивним очима.
Позив Србима да уђу у Владу, неколико више формалних него суштинских суђења за злочине над Србима, присуство кључним вјерским догађајима какви су Васкрс и Божић, створили су перцепцију да су међунационални односи у Хрватској готово ријешени.
У стварности, Срби се нису вратили. Десетине хиљада друштвених станова им је одузето и никада неће бити враћено, а простори на којима живи нешто старачке српске популације су неразвијене и живот на њима је изразито лош. Хрватска је знала искористити Санадера за побољшање своје позиције, а он је знао подићи очекивања у свијету и остварити своје циљеве. Из тог приступа и ми би могли извући неку поуку и понекад покушати направити нешто слично.
Санадер је водио спољну политику Хрватске, а сви министри иностраних послова које је именовао (осим, можда, Жужула) били су његови портпароли и могли су се кретати у оквирима које је он давао. Кључне договоре на међународној сцени је водио он, а не министри.
Чак бих рекао да је он давао већи приоритет спољној полици и да се мање бавио унутрашњом политиком. За властиту позицију унутар Хрватске њему је био битнији међународни углед, него стварно економско стање. Санадеру је за побједу ХДЗ био битнији кандидатски статус Хрватске и преговори са ЕУ, од стварних економски прилика.
Зашто је онда Санадер отишао тако изненада и без најаве? Не вјерујем у приче о подјели унутар ХДЗ, јер је Санадер био апсолутни господар у тој партији и неприкосновени ауторитет, коме нико није могао парирати. Он у партији није имао озбиљних проблема нити реалног изазивача. Чињеница да је за насљедника предложио прилично блиједу Јадранку Косор и да је она једногласно изабрана за предсједника ХДЗ, то најбоље показује.
Не вјерујем нити да је то тешко економско стање у Хрватској. Она јесте имала пад друштвеног производа од 6,5%, али је то Санадер могао контролисати. Седам дана прије оставке разговарао сам с једним његовим сарадником. Тврдио је да ће Санадер бити предсједнички кандидат ХДЗ. То би му дало шансу да побиједи, извуче се из оперативе, пренесе одговорност за лоше економске прилике на друге, и поново се врати кад се прилике поправе као спасилац.
Многи мисле да је застој, који Хрватска има у преговорима са ЕУ због блокаде Словеније, главни разлог оставке. Ни у то не вјерујем, јер криза са Словенијом дуго траје и у данима пред оставку није се десило ништа драматично. Уз то, на састанцима које сам помињао, а који се одвијају иза затворених врата, јасно је речено да је Хрватска практично унутар ЕУ и да проблеми са Словенијом неће предуго трајати, те да ће се наћи рјешење, и да Хрватска улази у ЕУ.
Сви претходни разлози нису појединачно довољни за оставку, али заједно могу утицати да се Санадер брже одлучио повући из политике. Сматрам да је кључни разлог оставке сакривен, и да се још једно вријеме неће знати.
Не знам, али сам увјерен да је у питању нека афера и да је својом оставком Санадер покушава зауставити. Ако у томе успије, могао би се поново и доста лако вратити на сцену.
Нико се неће узбудити ако за неко вријеме Санадер замијени Јадранку Косор. У томе треба тражити разлоге што је предложиио управо њу за свог насљедника.
