Srđan Puhalo

Srđan Puhalo je rođen 1972. godine u Foči, jer u Kalinoviku nije bilo porodilišta.Odrastao je u Kalinoviku uz pomoć roditelja, mnogobrojne familije i "Politikinog zabavnika". Čuvajući krave kod babe Radojke shvatio je da je život veoma težak, pogotovo u Kalinoviku. Do četrnaeste godine bio je učesnik dvije omladinske radne akcije, posjetio koncentracione logore Jasenovac i redovno se takmičio u "Titovim stazama revolucije", što je ostavilo neizmjerni trag na njegovoj krhkoj ličnosti. Srednju školu završio je u Sarajevu, a psihologiju je diplomirao u Beogradu. Iluzije je izgubio prilično rano, a nevinost dosta kasno. Preživio je dva rata, kao i veliku inflaciju u Srbiji, a onda je došao da živi u Banjaluku. Magistrirao je psihologiju u Banjaluci, a doktorirao u Sarajevu. Dobar je otac dvoje djece, a loš muž jedne žene. Nije nosilac nijednog ordena, ali zato ga krase mnogi epiteti kao što su soroševac, nevladinac, strani plaćenik, antisrbin, autošovinista, Bakirov Srbin. Mašta da postane profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci. Ima mnogo problema sa pravopisom, stranim jezicima, potencijom i holesterolom.

Srđan Puhalo

Kako su poštari, šumari i izviđači Republike Srpske počinili genocid u Srebrenici

„On (Duraković) je istakao samo svoje nezadovoljstvo, kao i nezadovoljstvo svih žrtava genocida što ste obukli uniformu vojske Republike Srpske koja je osuđena za zločin genocida u Srebrenici. Prije svega kao čovjek želim da istaknem činjenicu da ne osuđujem srpski narod za zločin genocida, ali očekujem od srpskog naroda da se distancira od onih koji su činili zločin genocida. Način da se distancirate od onih koji su činili genocid jeste da ne nosite tu uniformu.“

Ovo su riječi koje je poslanica Begija Smajić neki dan kazala u Narodnoj skupštini Republike Srpske, što je izazvalo negodovanje među poslanicima, političarima, ali i javnosti Republike Srpske.

Onda se za riječ javio potpredsjednik Narodne skupštine Milan Petković i kazao „Ovo je najskandaloznija izjava, kolegica Smajić je rekla da je VRS optužena za genocid. Vi se morate izviniti VRS i svim građanima Republike Srpske. Vojska Republike Srpske je oslobodilačka, slobodarska, vojska koja nije osuđena, ta vojska čini i dan danas ove žalosne oružane snage BiH. Ako je pojedinac činio zločin i za to odgovarao ja ga prezirem i smatram da je to njegova lična sramota, ali nije to sramota vojske Rrepublike Srpske. Vojsku RS niko nije osudio, a najmanje možete Vi ili bilo koji drugi pojedinac. Zahvalan sam svim čestitim vojnicima Republike Srpske, koji su branili i stvorili Republiku Srpsku. I vi primate platu ove Republike Srpske, i ne možete vojsku nazivati genocidnom... Ona to nije.“ 

Kao što vidimo poslanik Petković osuđuje pojedince za zločine i još ih prezire, ali neda da na Vojsku Republike Srpske metnemo etiketu genocida.

Ako prihvatimo logiku poslanika Petkovića onda je za genocid u Srebrenici odgovorna 21 neodgovorna osoba, koje je Sud  u Hagu ili Sud BiH osudio za genocid. Svi, osim jednog, bili pripadnici Vojske ili Policije Republike Srpske. Taj jedan je bio političar i njihov vrhovni komandant.

Zamislite Ljubomira Bearu koji je nakon cjelovečernje pijanke i nesnosnog mamurluka organizovao ubijanje svih tih „paketa“ ili Zdravka Tolimira koji se prethodne noći posvađao sa ženom i tako iznerviran  i u afektu naredio da se zarobljeni Muslimani pobiju na poljoprivrednom dobru Branjevo.

Možete li zamisliti kako Vujadin Popović šalje u pizdu materinu vrhovnog komandanta Vojske Republike Srpske Radovana Karadžića i uz inat njemu naređuje ubijanje Muslimana u Domu kulture Pilica ili Radislava Krstića kako hapsi i u kućni pritvor stavlja episkopa Kačavendu jer traži da se puste zarobljeni muškarci iz škole u Orahovici.

Možda vam je lakše da zamislite situaciju u kojoj vojnici inžinjerske čete Zvorničke brigade, zbog opklade, samovoljno pale bagere, rovokopače i kamione i pet noći prekopavaju primarne grobnice, odvoze leševe u nepoznatom pravcu smještajući ih u sekundarne i tercijarne.

Naravno da ne možete zamisliti jer da pobijete tolike ljude mora da postoji naređenje, sistem, logistika, ali i ideologija da bi se o tome godinama ćutalo i  mirno spavalo.  

Na kraju krajeva sve to je i opjevano.

U pravu je poslanik Petković Vojsci  ili Policiji Republike Srpske nije suđeno, niti presuđeno za genocid u Srebrenici. Ne znam da je u istoriji pravosuđa ikada suđeno vojsci kao takvoj, uvijek se sudi konkretnim licima, ali u presudama za Srebrenicu piše  da su zločine počinili pripadnici Vojske i Policije Republike Srpske.

U pravu je poslanik Petković da Vojska Republike Srpske ne može biti genocidna, ali njen vrhovni komandantu i njen prvi vojnik, kao i neki oficiri jesu osuđeni za to.

U pravu je poslanik Petković da su zločine činili pojedinci, njih 21 je osuđeno za genocid, ali šta ćemo sa svim onima koji nikada neće doći pred sud.

U pravu je poslanik Petković da je Vojska Republike Srpske ušla u sastav Oružanih snaga BiH, ali šta se time dokazuje?

Sve je poslanik Petković u pravu, ali nije sve pravo ima nešto i do empatije prema žrtvama i saosjećanju sa njihovom tragedijom.

P.S.

Sramota je braćo Srbi sve svaliti na razularene poštare, šumare i izviđače.

 

Preuzeto sa: blogger.ba

Komentari
Twitter
Anketa

Kako živite u odnosu na godinu dana ranije?

Rezultati ankete
Blog