Istraživanje je pokazalo da 28% novinara zna da je Bosna i Hercegovina 2006. godine ušla u Partnerstvo za mir, 65,6% novinara zna da je „Partnerstvo za mir“ program saradnje sa NATO savezom, 31% novinara zna šta je „Sporazum o subregionalnoj kontroli naoružanja”, a samo 9% novinara zna šta je “Sporazum o statusu snaga”.
Učesnici diskusije u uvodnom izlaganju su bili, bivši ambasador BiH u EU Igor Davidović, generalni sekretar PDP-a Milko Grmuša, pomoćnik ministra inostranih poslova Branimir Mandić, magistar evropskih integracija Denis Čarkadžić, šefom odsjeka za NATO pri Ministarstvu inostranih poslova Momir Brajić.
„Na osnovu prezentovanja novih istraživanja imamo podatke koji se u principu slažu sa podacima iz prethodnih istraživanja. Ovo pitanje treba da posmatramo sa dva različita aspekta i to vrijednosna volja građana i vrijednosna volja političara, one su dijametralno suprotne. Imamo situaciju da Evropske integracije imaju veći stepen podrške u odnosu na NATO integracije. NATO integracije zavise od političkih i nacionalnih tabora. Ako nadležni u evropskoj zajednici pričaju o perspektivi Zapadnog Balkana a ne o kandidaturi, onda ne vidim da će biti integrisanja u budućnosti. Do sada su domaći političari dokazivali da ne znaju da sastve BiH, a sada usljed non pejpera, dokazivaće da ne znaju da je rastave, postavlja se pitanje ko od toga ima korist, zaključak je da građani i društvo od toga nemaju korist. Usljed takvih unutrašnjih odnosa mislim da je stav Evropske zajednice da im kao takvi ne trebamo,“ istakao je tokom obraćanja Igor Davidović.
„Nama su se integracije pojavile kao pitanje opstanka, imamo mogućnost da nastavimo da njegujemo mala preduzeća, da selektujemo podobne kadrove ili da postavimo stvari onako kako stoje u sređenom sistemu i zbog toga se integracije postavljaju kao imperativ. Moramo praviti preduslove da harmonizujemo uslove za integrativne procese. BiH ne implementira dobro pitanja koje se odnose na zaštitu ličnih podataka, ljudskih prava, primjene zakona o pranju novca i spriječavanju terorizma, koji su bitni aspekti za integracije. Ako živimo u neuređenom sistemu, a lako se utvrdi koji je utvrđen sistem, mi ne možemo kao takvi da idemo u integracije jer nećemo daleko stići. Način na koji se vode institucije dovode do ozbiljnih izazova koji prijete urušavanju vjere u institucije. Smatram da treba da se modernizujemo i da napustimo koncepte koji uništvaju ljudsku bit, te da se spojimo sa drugačijima koji imaju drugu kulturu“, zaključio je Grmuša.
Nikola Lovrinović zastupnik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine dodaje kako je važno pitanje edukovanja javnosti. Treba pratiti šta ko radi od nadležnih a nikako se ne treba bazirati na izjave političara. Smatram da treba da dobijemo kandidatski status bez ovih predsuslova koje nam postavljaju nadležni iz Evropske unije. Zašto ne bi dobili kandidatski status i onda da dobijemo mišljenje od nadležnih iz Evropske unije da li smo uskladili neke zakone ili nismo, te da kao kandidati radimo sve ono što treba da radimo u smislu reformi“.
Naredna diskusija je zakazana za sutra, 21. maj, u Mostaru.
