Режија много боља од сценарија. Одлична уводна сцена. Након романтично-туристичког призора панораме Сан Франциска (Голден гејт, морски лавови), са ока у којем се огледа лет птица; кадар клизи на нож поднесен под грло.
То се види и на наизглед безначајним ситуацијама. Напримјер, животан начин како је описан лијен и безидејан, али завидан каријериста. Баш онакав, каквог у животу срећемо.
Пошто је ово крими-трилер, све се то удави у фолирантском декламовању квалитетног, али очекивано разметљивог америчког кримића.
Обриси главног лика су одсјечени грубо, и неморално. Џесика Шепард је најмлађи женски инспектор за убиства. Одгојена је од стране полицијског комесара, што је посљедица новинског наслова: Убио жену па себе.
Но, успјех има наличје. Опија се ноћу, и потом приводи потпуне незнанце на секс. Без лисица. На првом задатку, почиње те особе налазити мртве, тако да све, јел'те, указује да је то она. Не може ни сама рећи да није, будући да се сваки пут налије до обезнањења. Свако падање у несвијест, прати звук Зипо упаљача.
Све је то снимљено како треба, а расплет је прилично слабо мотивисан.
(Редитељ: Филип Кауфман; Улоге: Ешли Џуд, Семјуел Л. Џексон, Енди Гарсиа)
