Ламбертон дјелује као идилично шумарско мјесто. Биолошким кадром, продиремо испод површине уређеног травњака. Тамо су гадне бубе и црви. Исто се деси када Џефри нађе људско ухо, на путу да посјети оца у болници. Упакована у слађушни шлагер о плавом сомоту, намеће се спознаја да је овај свијет далеко настранији него што се представља.
Иста поетска линија, која је измислила Твин Пикс. Обична дјечја потреба за авантуром, прераста у увид изопаченог дијела заједнице. И питање да ли је Џефри детектив или перверзњак? Тај тренутак када гола пјевачица бане пред осветничке клинце и Џефрија, буди онакву срамоту у гледатељу, као што смо се у дјетињству знали постидити родитеља.
Болесне потребе мафијаша Френка, прецизно су прорачунате као рафинман сновиђења. Развучене на рам кичасте забаве у провинцији, што треба показати да јој бизарне сцене не контрастирају, већ су саставни дио такве средине. Прича о киднаповању порад испуњења перверзних сексуалних фантазија, природан је пут при одрастању омладинца у њој. Исто колико и расправа да страно пиво, никако не може бити добро као домаће.
(Сценарио: Дејвид Линч; Улоге: Изабела Роселини, Кајл МекЛаклан, Денис Хопер)
