Уопште није комедија, ако је редитељ то покушавао. Ово је озбиљан филм, о избору пред дјевојкама. Да ли да момцима завирују у палмтопове, и друге врсте забиљешки о садашњости? А посебно прошлости.
Она се запошљава као продуцент на ТВ станици. Захваљујући новинарским ресурсима, три бивше дјевојке свог момка навлачи на интервјуе. Испитује их о прошлости, и схвата да се нипошто није завршила.
Није истина, да дјевојке не упознаје са родитељима. Једна виђа редовно његовог булмастифа, јер је то заједнички пас. Са трећом је секс био једина добра ствар. А не проблем, како је он казао.
Потом добија зелено свјетло за своју продукцију. Када дође на разговор, схвати да је у програму уживо.
Насамарила је нова пријатељица са посла. Ту су све бивше дјевојке, а онда долази и момак. Само фали Џери Спрингер.
Свијет се руши, уз најаву сретног краја. Добија прилику да буде сарадник новинарке, са којом је одувијек жељела да ради. И успјева. Уз комичну појаву Карли Симон (Јосипа Лисац), чијим пјесмама се лијечила у тренуцима депресије. И то је смијешно.
Наравоученије приче: Чист раскид је бољи.
(Редитељ: Ник Хуран; Улоге: Британи Марфи, Холи Хантер, Кејти Бејтс)
