Појаве насумичних кодираних низова, који стварају необјашњиве протоколе унутар машине, су прасвијест наших рачунара. Идеја Исака Асимова, мало размуљана и разакцијана у рукама неозбиљног Дензела Вашингтона. Познатијег као Вил Смит.
У будућности влада поредак, у којем су имигранте из Трећег свијета замијенили роботи, а десило се и сумњиво самоубиство. Истражитељ је убијеђен да је то урадио робот, али му нико не вјерује.
Прво, јер Закони роботике то не омогућавају, а још више јер има лош став према тој врсти. Намјерно је као роботомрзац узет црнац, да би се проблематизовао проблем расних и других сегрегација.
Нестор класе 5, је робот побољшан тако да има непосредну везу са фабриком. Унапријеђујући се аутоматски, као Виндоус данас. Ти модели преузму власт, и изгеноцидишу старе иначице. Људе смјесте у логоре, гдје ће се о њима, као мање способним и интелигентним – бринути.
Убиство није починио директор фирме, него њен централни рачунар. Нешто као Хал из 2001. До тог резултата, нагледамо се старе добре акције.
Пуно трчања и јурњава аудијем будућности; пуцњаве на киле, и туче на куб.
(Редитељ: Алекс Пројас; Улоге: Вил Смит, Бриџет Мојнахан, Алан Тудик)
