Војску је служио у Загребу, гдје је упознао Ивана Лацковића, Матију Скурјенија и Стјепана Бастаљца, који су му може се рећи отворили врата умјетности и са којима је касније излагао, али и писао историју југословенске наиве. Заједно с њима био је и члан Друштва хрватских наивних умјетника.

Перо Мандић са Јанезом Гартнаром и Иваном Лацковићем

Као најистакнутији представник наивног сликарства у Босни и Херцеговини, Мандић је јарким, црвеним бојама сликао пејзаже, живот и обичаје из свог окружења. Архитектура босанске касабе, хоџа на мунари, була у шалварима, добошар или жетелац са фесом на глави - фесом који је био и његов заштитни знак. Све су то слике које подсјећају на прошла времена када су два народа, данас тако далека, живјела заједно.

 
Перо Мандић "Жетва" 1973. Уље на платну

Без обзира што је припадао друштву наивних умјетника хрватске, Перо Мандић је један од првих и најзначајнијих Босанскохерцеговачких наивних умјетника. Широм Европе имао је на стотине како групних тако и самосталних изложби. Мандић је био и оснивач Прве колоније наиве у БиХ “Мајско друговање на Сани”, захваљујући чему су овај мали град на обали ријеке Сане посјећивали великани Европске умјетности. Колонију су, поред Мандића, својим сликама, скулптурама и осталим умјетнинама обогатили Иван Генералић, Крсто Хегедушић, Иван Лацковић, Иван Рабузин, Лека Пречник и многи други. Осим што су са преко 500 слика и скулптура ови великани југословенске наиве помогли раду Колоније, они су је поставили на сам врх умјетничке мапе, како Југославије тако и Европе.

У ратним дешавањима, нестала је скоро комплетна галеријска поставка, али оно што причу о Пери Мандићу чини још невјероватнијом јесте чињеница да је његов "Крижни пут Исуса Криста" међу јединим сачуваним сликама из колекције. Серија од 14 слика настала је осамдесетих година прошлог вијека и из данашње перспективе превазилази границе умјетности и прича причу о једном граду који никада више неће бити исти.

Слике су прије рата красиле зидове Цркве узнесења Блажене дјевице Марије у Санском Мосту. Црква је 1995. године запаљена, али су слике захваљујући Сањанима спашене. Жупник фра Мијо Рајић је слике спасио, сачувао а након обнове цркве 1999. године и вратио тамо гдје и припадају и гдје се исте и дан данас налазе.

Насликао је Перо и серију слика која је красила Српску Православну цркву у Санском Мосту – Цркву Светих апостола Петра и Павла, а која је предана лично Јосипу Брозу Титу 1972.  године када је био у посјети Санском Мосту. Овим сликама се након рата губи сваки траг.

Поред слика, Мандић је доста радио и илустрације. Његови цртежи у тушу су излагани широм Југославије. Илустровао је велики број књига, а занимљиво је да је много сарађивао и са Бранком Ћопићем, којем је поред илустрација за његове књиге урадио и портрет. У разговору како би портрет требао изгледати договорили су се да га Мандић уради у облику сеоске луде. Мандић то објашњава тиме да се тада већ осјећала једна специфична политичка клима у друштву, гдје је интелигенција почињала бивати скрајнута, а до изражаја долазе неки политички моменти који су имали негативан утицај на друштво. Међутим они који се мало боље разумију у портрете могу видјети да Бранко Ћопић ту представља шире народне масе, што је он уствари и био.

Перо Мандић - Портрет Бранка Ћопића "Сеоска Луда"

Након објављивања портрета, у једном од својих сусрета са Ивом Андрићем, Мандић и Андрић су дискутовали о портрету и његовом значењу. Сложили су се да су у друштву присутне велике промјене и да много људи, чак и они наизглед нормални носе у себи једну дозу лудила, а Андрић је на крају закљулио да је глупост неуништива.

Перо Мандић је у рату отишао из Санског Моста. Тамо не долази већ дуже вријеме. Тренутно живи у мјесту Фекетић које се налази између Суботице и Новог Сада. Интересовање за његове слике и даље постоји, много више међу странцима који су у пар наврата чак лично долазили покушавајући да откупе неке серије слика, али Перо Мандић се јако тешко одриче својих слика, нарочито оних насталих прије рата док је живио и стварао у својој Сани.

Аутор: Никола Родић

Фронтал