Stvari idu toliko daleko da znamo koliko treba biti visok, koje građe, boja kose i boja očiju je obavezno već zacrtana, posebna pažnja je usmjerena na to kakve osobine treba da posjeduje: brižan, nježan, bogat naravno, princ po mogućnosti, ni bijeli konj nije na odmet, eventualno neki Audi Q7.
Tako u našim glavama stvorimo sliku onoga što nam treba i onda kreće potraga…
Znamo šta nam treba, ali eto nekako nikako da uberemo upravo tu osobu. Svaki naš dosadašnji partner nije ispunjavao naša očekivanja, nije imao baš te osobine o kojima sanjamo kada se zamišljamo u bijeloj haljini ili crnom smokingu, a ni izgled mu vala nije bio neki. Tražimo ono što nikada nismo imali, tražimo spoj izgleda i karaktera sa kojim se nikada nismo sreli. Ubjeđeni smo da će nam odgovarati baš ono što ni ne znamo kako je imati.
Malo paradoksalno zvuči.
A da li uopšte znamo da li nam odgovara ono što ne znamo kako je imati? Da li cijeli svoj život posvećujemo pronalasku baš takve i takve osobe, odbijajući sve što nam se nudi, jer nije to ono što ja tražim.
„Nisam to baš tako zamislio, trebala je biti plavuša, crnke mi baš ne odgovaraju.“
Prije bajki, još u doba stare Grčke i drevne Indije filozofi su otkrili ovaj fenomen, poznatiji pod pojmom „samoispunjavajuće proročanstvo“.
Tačna definicija glasi ovako:
„Samoispunjavajuće proročanstvo je, u početku, lažna definicija situacije koja evocira novo ponašanje, koje čini da se izvorno lažno poimanje ‘obistini’.“ (Robert K. Merton)
Ovo ne mora uvijek biti nužno loše ponašanje i u negativnom kontekstu, u svijeu biznisa veoma često zna biti pozitivno. „Ako smo uvjereni u uspješnost nekog poslovnog projekta, ponašat ćemo se i razmišljati na način koji će zaista voditi ka željenim rezultatima.“ Ali, kada su u pitanju međuljudski odnosi itekako zna biti loše.
Postoje 2 tipa osoba kod kojih se javlja ova vrsta proročanstva:
1. Oni imaju očekivanje o tome kakva je druga osoba;
2. Njihovo očekivanje ima direktni uticaj na njihovo ponašanje prema toj osobi;
Nemojte misliti da postoje ljudi koji su imuni na ovaj fenomen, svi u nekim sferama svoga života postanemo žrtve „samoispunjavajućeg proročanstva“, na vama je da odlučite da li ćete biti njegove doživotne žrtve ili ne?
Možda upravo kada kažete „Ti si sve ono što sam ja izbjegavao!“ ili „Ti si sve ono što mi nije trebalo!“, možda upravo tada imate „pravu“ osobu koja zaista jeste ono što te izbjegavali, ono što vam nije trebalo, a bilo vam je prijeko potrebno.
Razmislite, da li ste žrtve drevnog proročanstva?
*Više informacija o „samoispunjavajućem proročanstvu“ možete pronaći na sljedećem linku:
http://www.mojonlinepsiholog.com/samoispunjavajuce-prorocanstvo/
Autor: Mirela Biković
#FrontalBlogChallenge
Tekst je objavljen u sklopu projekta Frontal Blog Challenge. Više informacija o Frontal Blog Challenge-u možete pronaći direktno na portalu Frontal, ali i na društvenim mrežama prateći zvanični hashtag projekta #FrontalBlogChallenge.
Projekat se realizuje uz podršku Ambasade SAD u BIH
Povezane vijesti:
Formalno i(ili) neformalno obrazovanje?
