У строгој тајности 12. фебруара 1955. године руска војска започела је с изградњом лансирног комплекса Тyра-Там одакле су требали бити тестиране интерконтиненталне ракете за такозвани ”удар одмазде”. Током времена лансирни комплекс Тyра-Там у свијет се почео ”пробијати” с именом Бајконур, а када је Јуриј Гагарин облетио свијет Бајконур је ушао у историју.
Годинама је приступ у Бајконур био забрањен страницима и домаћима. Само су повјерљиве особе смјеле ступити на најзапосленији свјетски лансирни центар. Данас више није тако и међународном сарадњом у свемирским истраживањима у Бајконуру су и Американци и Европљани радо виђени не само као гости већ као сарадници.
Изграђен у пустом подручју, Бајконур је био савршен за испитивања ракета свих врста. Ненастањеност подручја око комплекса омогућавала је тајност и прикривање евентуалних неуспјеха. Страх од шпијунаже и могућих диверзија због војног лансирног комплекса одредила је његову релативно неповољну локацију далеко од екватора. Стога су Русима требале јаче ракете носачи од америчких које су полијетале с Флориде, које усљед земљине ротације имају већу почетну брзину.
Тyра-Там је заправо велико жељезничко чвориште те је у том смислу имало добру саобраћајну повезаност. Логистика је била задовољена а хиљаде инжењера и другог особља морало се навикнути живјети и радити у изолацији. Климатске прилике које владају на локацији Бајконура су веома екстремне, зими се температуре спуштају до -40°Ц а љети знају нарасти и на плус 45°Ц уз снажне пјешчане олује. Гагаринов лансирни комплекс започет је у љето 1955. а користи се и данас! Ракета Р-7 која је била намијењена да Американцима „на главу” баци атомску бомбу, 4. октобра1957. је промијенила свијет и означила почетак свемирске ере. Гагарина је Американцима било теже поднијети него бомбу.
Дванаестог априла 1961. године, први човјек је полетио је у свемир. Ракетодром Бајконур, или како то Руси кажу; Козмодром, тада је први пут као појам представљен свијету и истог трена ушао у историју. И сам град Лењинск недалеко одракетодрома преименован је 1995. године у Бајконур.
Као занимљивост можемо рећи да је Миливоју Југину, југословенском научно-популарном новинару својевремено дозвољено да као први страни новинар борави и пише о догађањима на тада још увијек тајном лансирном комплексу.
Територија Бајконура данас се налази у држави Казакхстан. Уговором између Русије и Казакхстана омогућено је Русима практично неограничено коришћење овог објекта до 2050. године. За ту услугу Москва плаћа Астани 115 милиона долара годишње.
Нико данас не зна што ће бити с Бајконуром у будућности. Русија већ гради замјену за њега на истоку земље (ракетодром Восточни) а Казакхстан нема капацитета да га искористи. Неки од планова предвиђају да се Бајконур користи као полигон за лансирање нове генерације дивовских ракета типа ”Ангара”, а други заговарају његово претварање у својеврсни забавно-технолошки парк.
