ОКСФОРД – Након декодирања аеродинамичких тајни лета инсеката, истраживачи су корак ближе креирању микро-летјелица које лете са маневарским способностима и енергетском ефикасношћу какву имају инсекти!
Доктор Џон Јанг, са Универзитета Нови Јужни Велс у Аустралији, и тим истраживача животињског лета са Оксфордског одјељења за зоологију, користили су дигиталне видео-камере великих брзина да сниме лет скакавца у тунелу с вјетром, снимајући како се мијења облик крила скакавца у лету.
Те информације су користили да креирају компјутерски модел који поново креира проток ваздуха и погонску силу генерисану комплексним покретима махања крилима.
Резултати који значе продор у истраживању, објављени у журналу „Наука" ове седмице, значе да инжењери први пут разумију аеродинамичке тајне једног од најефикаснијих летача у природи – имајући информацију виталну за креацију минијатурних робот-летача који се могу користити у ситуацијама као потраге и спашавања, војне примјене и испитивање опасних окружења.
"Модерна аеродинамика може тачно моделисати лет инсекта", каже Јанг, предавач на Факултету за аеродинамику, цивилни и механички инжењеринг Аустралијске академије одбрамбених снага , и објашњава:
"Биолошки системи су оптимизовани кроз еволуционе притиске милионима година, и нуде многе примјере који увелико превазилазе оно што можемо постићи на вјештачки начин".
Према његовим ријечима, на авиону није могуће направити крила са деликатном структуром каква је код инсеката, са увинућима и кривинама, избочинама и наборима површине. Донедавно је било немогуће измјерити стваран облик крила инсеката у лету – дјелимично због велике брзине покрета, а дијелом зато што је њихов облик толико компликован.
"Инжењерима је занимљиво проучавати лет скакавца због тога што је он способан да пређе велике даљине са врло ограниченим енергетским резервама" – напомиње Јанг.
Када је усавршен компјутерски модел покрета крила скакавца, истраживачи су покренули комјпутерске симулације да би схватили зашто је структура крила толико комплексна.
Тако су мијењали особине крила /у компјутерском моделу/ избацујући поједине елементе, као наборе, испупчења, увинућа, и открили да се постиже лет, али са много већом потрошњом енергије.
"Порука инжењерима који раде на ваздушним микро-возилима јесте да је релативно лако постићи подизање у ваздух, какво имају инсекти, али да су (ако је циљ постићи неку врсту интер-континенталног лета како код скакавца) онда детаљи дизајна деформисања крила критичне важности", каже Јанг.
