Према хришћанском предању, Свети великомученик Георгије (Свети Ђорђе) био је римски војник поријеклом из Мале Азије.
Такође је овај светитељ заштитник професија, организација и болесника. Према предању, рођен је 275/280. године у малоазијској области Кападокији, у богатој и угледној хришћанској породици.
Израстао је у снажног и храброг младића, па су га узели у војску, гдје се брзо истакао храброшћу. Напредовао је нагло, од обичног војника до трибуна већ у 20. години, односно у чин комита, тј. војводе, у који га је прозвео цар Диоклецијан, у време чије је владавине 303. године организован највећи прогон хришћана.
Видјевши да је отпочело немилосрдно истребљавање хришћана, Георгије је подијелио сва своја блага сиромашнима и ослободио своје робове.
На једном сабору је говорио против прогона хришћана, изашао пред цара и рекао да је и сам хришћанин. Цар је наредио војницима да га затворе у тамницу.
И поред страшних мучења, Георгије је одбио да се одрекне своје вјере.
На савјет појединих дворана, цар је тражио од Георгија да се поклони пред кипом бога Аполона да би му поштедио живот. Георгије је пришао статуи Аполона и прекрстио је, нашта се статуа срушила, а са њом и све друге статуе у храму.
Видјевши то, жена цара Диоклецијана, царица Александра викнула је: „И ја вјерујем у Бога који Ђорђу даје толику снагу.”
Цар Диоклецијан је потом издао наређење да се одруби глава и Георгију и царици Александри. Царица Александра је издахунла на путу до мјеста погубљења, а Георгије је посјечен 23. априла, тј. 6. маја по новом календару 303. године, наводи Танјуг.
Приказ Светог Георгија који убија аждају, симбол паганства, заснован је на популарној легенди хришћанске митологије – „ Георгије и Аждаја”.
Веома је слављен у Срба, и најчешће га називају Свети Ђорђе или Свети Ђурађ. Многи га славе као крсну славу. Српска православна црква га слави два пута годишње. Главни празник је Ђурђевдан и празнује се 6. маја по грегоријанском календару (23. априла по црквеном), а други је пренос моштију и обновљење Храма Светог Георгија – Ђурђиц, који се слави 16. новембра (3. новембра по црквеном).
На икони везаној за Ђурђевдан је свети Георгије приказан на коњу како убија аждају. Други приказ је свети Георгије као војник са копљем у руци. У народу се оваква представа зове Ђурђиц и везана је за славу Ђурђиц.
Према вјеровању, на данашњи дан се срећу зима и прољеће. Ако данас и сутра буде лијепо вријеме, година ће бити плодна, а ако буде облачно и кишовито, биће сушна.
Обичај је да се за Ђурђевдан плету вјенчићи од љековитих трава, који се бацају у текућу воду.
Вјерује се да вјенчић укућанима доноси здравље, а пољу берићет и да штити од урока.
Извор: politika.rs
