Deda Roberta Pešuta – Manjifika, Dušan Pešut je bio solunski dobrovoljac koji je nakon završetka Velikog rata sa ukupno 77 svojih saboraca, uglavnom Ličana od Kralja Petra I Oslobodioca dobio zemlju na Sjeveru Bačke, na kojoj je formirana kolonija, zatim 1922. godine i selo Gornja Rogatica.
U svečanoj sali Mjesne zajednice Gornja Rogatica zahvaljujući ljudima koji vode računa o istoriji ovog mjesta, stoji pano sa fotografijama starih ratnika, solunskih doborovoljaca. Među njima je i Manjifikov deda Dušan, kome je čuvena pjesma „Pukni zoro“ posvećena. Jedan od njih Milorad Teslić, predsjednik saveta MZ i predsjednik udruženja „Kralj Petar I“ u Gornjoj Rogatici nam je pokazao ovaj pano i sliku Dušana Pešuta.
Autor pjesme je upravo Robert Pešuta Manjifiko, unuk Dušana Pešuta.
– Kad bi mi neko rekao da napravim pesmu koja bi trebalo da dirne narod u žicu, nikad ne bih znao da je napravim. Isključivo je rađena za potrebe filma. I sam film je imao takav sadržaj. Kada smo pričali sa Bjelom šta nam je potrebno, on je rekao da su u filmu ljudi koji su preživeli Prvi svetski rat i sećaju se sa nekom setom tih vremena, srećni što su ostali živi i nesrećni što njihovih prijatelja nema. Tema mi je bila jako bliska, jer mi je deda bio Solunac. Na početku se pesma zvala, dok je samo bila instrumental, „Za Dušana“ to jest za moga dedu, a posle nekih mesec dana smo napisali tekst. Međutim, pesma je našla svoj put u kafanu. Tako je bilo i sa pesmom „Samo malo“. Ne radim ni na marketingu, to je samo od sebe otišlo. Samo me je Bjela zvao da mi kaže gde se sve svira pesma i onda sam na Jutjubu video da je ljudi izvode fantastično. Jedna od izvedbi koja mi se strašno dopada je ona Marije Šerifović. Čak ima i dopisana jedna strofa, koju ja nisam napisao. Prezadovoljan sam zbog svega. Osećam se kao deo nacionalnog korpusa- izjavio je Robert Pešut Manjifiko u razgovoru za Blic sredinom januara ove godine.
Izvor: blic
