САРАЈЕВО – Истраживачко-документациони центар /ИДЦ/ Сарајево представио је данас "Босански атлас ратних злочина" у коме су наведени подаци о ратним злочинима, жртвама рата, судским пресудама, као и уништавању вјерског, културног и историјског насљеђа у протеклом рату.
Током представљања документа у дигиталној форми, који је рађен у протекле двије године, речено је да он представља и својеврсни меморијал свим жртвама протеклог рата, без обзира на њихову етничку, религијску, политичку или социјалну припадност.
Директор ИДЦ-а и аутор пројекта Мирсад Токача раније је најавио да ће 4. новембра у Сарајеву бити објављена имена 99 000 жртава протеклог рата, као и прегледи догађаја и локације на којима су та лица страдала.
Токача је тада рекао да ће представљањем пројекта "Босански атлас злочина", који је резултат петогодишњег рада ИДЦ-а, бити "стављена тачка на многобројне манипулације бројем жртвама", а да евентуална одступања могу бити плус или минус један или два одсто.
Он је данас изјавио да у овом атласу не постоје идеолошке, вјерске или националне интерпретације или ограничења, већ само добро утврђене, истражене и документоване чињенице које се темеље на низу разних извора.
"Тим ИДЦ-а је до сада посјетио више од 2 500 мјеста на којима су почињени злочини, а која су лоцирана у Атласу који садржи 50.000 геокодираних тачака. Да би се дигитовализовали сви документи ИДЦ-а на Атласу, као и геокодирале све локације, ИДЦ ће морати наставити интензиван рад у годинама које долазе", каже Токача.
Он је додао да ће у будућности постојати могућност представљања аудио и видео изјава преживјелих, књига, текстова и других текстова и анализа.
Током презентације, Токача је рекао да у БиХ од потписивања Дејтонског споразума до данас постоји веома негативна клима која утиче на то како се ово друштво суочава са прошлошћу.
"У БиХ је суочавање са прошлошћу постао врло профитабилан дио политичких игара и монопол одређених квази елита, које на свој начин теже да овај процес монополизују и задрже у уском кругу. Та демонополизација је кључна ријеч овога што хоћемо да урадимо", навео је Токача.
На презентацији је истакнуто да Атлас ИДЦ-а посебним чини чињеница да су локације, које су на карти прецизно означене, документоване доказима о ономе шта се десило. Мјеста масовних гробница, гдје су тијела идентификована, повезана су са листом жртава добијеном из базе података ИДЦ-а.
Уз ознаку сваке општине налази се и листа свих убијених или несталих становника, коју је могуће претражити по критеријуму презимена жртава. Атлас садржи линкове који поједине догађаје или локације повезују са судским документима.
Овај документ је посебно прилагођен циљаним групама, студентима, локалним и страним истраживачима и новинарима, а значајно ће помоћи и бројној дијаспори да дођу до информација о догађајима у протеклом рату.
"Босански атлас ратних злочина" користи Google Earth технологију. На веб порталу www.idc.org.ba јавност се може упознати са најновијим пројектом, те указати на евентуалне пропусте и грешке које су уочили. ИДЦ истиче да овај посао није завршен и да ће сваки пропуст бити исправљен.
ИДЦ располаже подацима о 99 000 погинулих у посљедњем рату, од којих је 97 000 погинуло усљед директних узрока рата, док су 2 000 особа регистроване као индиректне жртве рата, међу којима је и 12 беба које су умрле у Бањој Луци због недостатка кисеоника. За око 13 000 несталих особа још се трага у БиХ.
Пројекат "Босански атлас злочина", послије Сарајева, биће промовисан у Бањој Луци, Мостару и свим већим градовима широм БиХ.
