Контроверзни Закон о вјештачкој оплодњи Влада Хрватске би ускоро, ипак, требало да измијени у неким тачкама и тако смањи велики притисак незадовољне јавности, која га сматра нехуманим.
Приредио: Ненад Тадић
Откривање идентитета донатора одобраваће убудуће национално одбор, али само ако је посриједи нека наследна болест дјетета. Донатори ће моћи упознати своје дијете, али само ако то сами буду жељели.
За доказивање статуса ванбрачне заједнице ради поступка медицински потпомогнуте оплодње биће довољан документ на којем су потписи партнера овјерени код нотара, што је пуно једноставније него да се таква потврда тражи на суду у ванпарничном поступку.
Осамнаестогодишњаци, који су зачети захваљујући донираној сперми или јајној ћелији, неће добити аутоматско право да знају ко им је биолошки родитељ.
Осамнаестогодишњаци, који су зачети захваљујући донираној сперми или јајној ћелији, неће добити аутоматско право да знају ко им је биолошки родитељ
Дозволу за улазак у регистар донатора биће одобрен само ако је посриједи медицински разлог, тачније нека дјететова наследна болест.
Даривање сперме престало је још прије пет година, као посљедица афере са познатим љекаром Асимом Курјаком. Да би се подстакло даровање полних ћелија измјенама закона омогућена је донација јајне ћелије, док ће дароваоци имати загарантовану анонимност.
Даровалац (мушки или женски) моћи ће упознати своје дијете искључиво ако на то пристане.
То су, према доступним информацијама, једине измјене Закона о медицинској оплодњи на које је пристао министар здравства Дарко Милиновић, који је изложен великом притиску јавности.
Његов став о замрзавању вишка заметака остао је непромијењен, па овај поступак остаје под забраном, упркос вишемјесечним жестоким приговорима и критикама јавности.
Став о замрзавању вишка заметака остао је непромијењен, па овај поступак остаје под забраном, упркос вишемјесечним жестоким приговорима и критикама јавности
Законске измјене, наводно, неће чекати засједање Сабора већ ће се, како би на снагу ступиле што прије, промјене озаконити Владином уредбом.
Медији наводе да је Милиновић разговарао с Ђурђом Адлешић, предсједником ХСЛС, која се залаже за замрзавање заметака у стандардном поступку вантјелесне оплодње, а не само у изузетним случајевима, и рекао да је његов закон подржала струка.
Први човјек струке – професор Велимир Шимунић истиче како је оплодња три јајне ћелије, уз немогућност замрзавања вишка заметка, "благи хендикеп", али је додао да прихватањем технологије замрзавања јајних ћелија успјех неће изостати.
Од 11.000 замрзнутих заметака, колико их је тренутно похрањено у неколико центара у Хрватској, најмање половина чува се већ више од пет година.
Шимунић истиче да министру Милиновићу иде у прилог медицински тренд избјегавања хиперстимулације јајника, јер је ризичнио за здравље жене.
