ЛОНДОН – Шансе бившег британског премијера Тонија Блера да постане први европски предсједник додатно су умањене пошто је широм Европе све веће противљење тој могућности, а није добио ни подршку Њемачке и Француске, пише британски дневник "Тајмс".
Блер није званично истакао кандидатуру за предсједника ЕУ, али су његови савезници истакли да је он спреман да се одрекне својих уносних комерцијалних интереса како би преузео функцију којом би имао већу дипломатску улогу на свјетској политичкој сцени.
Њемачки канцелар Ангела Меркел није се јавно изјашњавала о том питању током јучерашњег састанка лидера ЕУ у Бриселу.
Према писању "Тајмса", све указује и на то да британске дипломате прихватају да се Блер бори за подршку Меркелове, док су признали да су све мање наде да ће некадашњи шеф канцеларије у Даунинг стриту бити предсједник ЕУ пошто ни Берлин нити француски лидер Никола Саркози нису дали потребан степен подршке.
"Постоји озбиљан недостатак ентузијазма код Француске и Њемачке. Морамо бити реални према неким препрекама које стоје на путу Блерове кандидатуре, али, упркос томе, морамо имати осјећај да га треба подржати, јер је то у британском и европском интересу", рекао је британски дипломатски извор.
Лидери ЕУ сагласили су се да на овом самиту не именују новог предсједника или шефа дипломатије или чак да разговарају о кандидатима због чешког одгађања потписивања Лисабонског споразума, чији је потпис неопходан да би ступио на снагу и самим тим започела реформа евроспких институција.
О функцијама ће, највјероватније, бити ријечи на специјалном самиту заказаном идући мјесец.
Подршка за кандидатуру Блера опада и у Великој Британији. Према анкети коју је спровео "Дејли телеграф" процентуално мање од једног на три испитана у Великој Британији жели да Блер буде први европски предсједник.
Име тренутног шефа британске дипломатије Дејвида Милибенда појавило се на краткој листи коју су сачинили лидери странака лијевог центра. На тој листи налазе се шеф шпанске дипломатије Михел Анхел Моратинос, румунски парламентарац Адријан Северин и три бивша министра иностраних послова – Њемачке Франк-Валтер Штајнмајер, Француске Елизабет Гигу и Аустрије Алфред Гузенбауер.
Група посланика Европског парламента из странака десног центра сачинило је сопствену листу кандидатана којој су наведено премијер Холандије Јан Петер Балкененде, премијер Луксембурга Жан-Клод Јункер и бивши аустријски канцелар Волфганг Шисел.
