Одрастао у скромним условима, у малом стану у предграђу Кијева, у Украјини, са 16 година је са мајком и баком, 1992. године, емигрирао је у Америку, јер су политичка нестабилност и антисемитизам додатно отежавали њихов живот.
Његов отац је планирао да им се придружи касније, али је преминуо пре него што је успео да напусти Украјину.
У Америци су се суочили са многим изазовима. Јанова мајка је радила као бебиситерка, док је он нашао посао чистача у супермаркету како би помогао породици.
Упркос тешкоћама и изазовима, Јан је био одлучан да успе. Почео је да се интересује за компјутерско програмирање и уписао се на Државни универзитет Сан Хозе, док је истовремено радио као тестер за безбедност у компанији Ernst & Young.
Током рада у овој компанији упознао је Брајана Актона.
Јан и Брајан су 2009. године основали WhatsApp, апликацију за размену порука, која је убрзо постала глобални феномен.
Facebook је 2014. године купио WhatsApp за невероватних 19,3 милијарде долара.
Данас, Јан Коум ужива у луксузном животу. Његово богатство се процењује на 13 милијарди долара, а тренутно ужива на хрватској обали, на јахти вредној 182 милиона евра. Луксузна јахта опремљена је џакузијем и хелиодромом, а у укупно осам кабина има простора за 15 гостију. Осим јахти, овај милијардер поседује и приватни авион и друге луксузне некретнине.
Једноставност као кључ успеха
Када су Коум и Актон започели рад на WhatsApp-у, радили су из малог стана у Mountain View-у, Калифорнија. Коум је био толико штедљив да је користио бесплатне Wi-Fi мреже у кафићима и библиотекама како би смањио трошкове.
Пре него што су основали WhatsApp, Коум и Актон су обојица покушали да се запосле у Facebook-у, али су одбијени. Иронично, неколико година касније, Facebook је купио њихов WhatsApp за 19 милијарди долара.
Коум је инсистирао на томе да WhatsApp буде једноставан и без реклама. Чак је на свом столу држао белешку са натписом „No Ads! No Games! No Gimmicks!” (Без огласа! Без игрица! Без трикова!) како би се стално подсећао на ову филозофију.
Први корисници WhatsApp-а били су пријатељи и породица Коума и Актона. Апликација је брзо стекла популарност међу њиховим познаницима, да би се убрзо проширила широм света.
Како је број корисника растао, WhatsApp је често имао проблема са серверима, а Коум и Актон су често морали да раде ноћу како би решили техничке проблеме и осигурали да апликација ради без прекида.
400 милиона корисника за 5 година
Јан Коум је дошао на идеју за WhatsApp апликацију из практичних разлога. Све је почело када је 2009. године купио iPhone и приметио да често пропушта позиве док је био у теретани. То га је фрустрирало, па је желео да направи апликацију која би омогућила људима да лако сазнају да ли су њихови пријатељи доступни за разговор.
Коум је заједно са Брајаном Актоном почео да развија апликацију која би користила интернет за слање порука, заобилазећи скупе СМС тарифе. Њихова визија је била једноставна, али револуционарна: апликација која би омогућила бесплатну и једноставну комуникацију путем интернета.
Првобитно, WhatsApp није одмах постигао успех. Иако је апликација била прихваћена у Apple App Store-у, корисници је нису одмах препознали. Међутим, захваљујући једноставном и чистом дизајну, WhatsApp је убрзо почео да привлачи све више корисника. До 2014. године, апликација је имала више од 400 милиона корисника широм света, што је привукло пажњу великих компанија попут Facebook-а, који је исте године и купио WhatsApp.
Тако је Коум постао један од најбогатијих људи на свету. Он је на Иксу, бившем Твитеру, изјавио да не воли када га називају предузетником. Истакао је да предузетнике покреће жеља за новцем, док је његов циљ да ствара производе који имају стварну вредност.
„Следећа особа која ме назове предузетником добиће ударац у лице од мог телохранитеља”, јасно је поручио.
Извор: politika.rs
