БАЊА ЛУКА – Српска православна црква и православни вјерници прослављају сутра, 2. августа, празник Светог пророка Илија – Илиндан, којим црква чини помен овом старозавјетном пророку.
Свети Илија је Боговидац и чудотворац, родом из племена Аронова из града Тесвита, због чега се још зове и Тесвићанин.
Када се Илија родио, његов отац Савах видио је око њега анђеле који га повијају огњем и хране пламеном, што је било знамење његовог пламеног карактера и силе огњене.
Младост је провео у дубоком размишљању и молитви, често сам у пустињи.
У то вријеме јеврејско царство било је подијељено на два дијела: једно са престоницом у Јерусалиму, а друго у Самарији.
Свети пророк Илија се сукобио са израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом. Они су се клањали идолима и одвраћали народ од праве вјере.
Свети Илија је својим пророковањима упозоравао народ на посљедице моралног посрнућа, попуштања вјере у једног бога и одавања идолопоклонству.
Великим чудесима Илија је доказао силу и власт Божју.
Затворио је небо и киша није падала три и по године, а огњем са неба запалио је жртву Богу своме.
За то вријеме он је живио у пећини, док му је гавран доносио храну, што је и чест начин представљања овог пророка на иконама.
Молитвом је потом послао кишу на земљу, чудесно умножио брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсао јој умрлог сина.
Цару Ахаву и његовој жени Језавељи прорекао је ружну смрт, што им се и десило.
На Хориву је разговарао пророк Илија са Богом и чуо му глас. Пред смрт је узео за насљедника у пророчком звању Јелисија и отишао на небо у огњеним колима, са огњеним коњима.
На овај празник не ваља радити у пољу да град не би уништио усјеве, а гром ударио у кућу. Од Илиндана ноћи и јутра постају хладнији, па је настала изрека "Свети Илија – ватра милија".
У српском народу Свети Илија је веома поштован светитељ.
Светог Илију или Громовника, народ сматра најсиловитијим међу огњеним свецима, па га светкује с огромним страхопоштовањем.
Светог Илију славе ћурчије, терзије, кожари, лончари и грнчари, бербери, дуванџије, златари, пушкари, кантарџије, електричари и воденичари, а у новије време аутолимари и таксисти.
Светкује се у дану када се мијења вријеме, до подне је љето, а од подне јесен, зато се од тог дана више не купа у ријеци.
