Има прилично јапанску екипу, за већину радње у САД. Добро снимљен, и причом ваљано вођен мафијашки, односно џакузански филм. Користан јапанској заједници у САД, али у основи покушај косооког кума.
Због проблема у Јапану, Аники (старији брат), се склања у САД. Пошто су неком типу уништили фацу, руке, и подметнули његову возачку дозволу. Млађи брат није ту гдје је у Америци требао да ради. Налази га у послу са црнцима.
Аники се мјеша у ситне послове око дроге, правећи их великим. На начин да је све опоненте побио, и ускратио им могућност да послују на лицу мајчице Земље. Затим класична прича о расту и сутону мафијашке организације, уз специфичне јапанске елементе. Гурање домина у уста, или штапића за јело у нос, прије но што се окривљени распали шаком. Стари добри сеппуку (харакири), и одсијецање прстију, како би се извинили или доказали лојалност. Стога некад дјелује као завичајни каталог типа: Сибирски берберин.
И ако их побије вишецјевни италијански козанострић, задржавају се источни елементи. Од мртвих тијела, напишу ријеч смрт на јапанском. Добар за гледати, не и за чувати.
(Редитељ: Такеши Китано; Улоге: Омар Епс, Масаја Като, Ројал Воткинс)
