Авион с пољским предсједником Лехом Качињским запалио се данас при слијетању на аеродром у Смоленску у Русији, јавили су пољски медији.
Разлог пада авиона у којем се налазио пољски предсједник Лех Качински са супругом и још 132 путника је лоше вријеме, односно густа магла, јављају руски медији.
Према првобитној верзији, авион се срушио у близини руског града Смоленска приликом слијетања на аеродром након што је закачио врхове дрвећа.
Интерфакс јавља, позивајући се на власти из смољенске области, да је аеродом Сјеверни на који је требало да слети авион, био затворен због магле и да је пилоту предлагано да слети у Минск или Москву, али да је он одлучио да авион приземљи у Смољенску.
Према неким подацима, авион се срушио приликом четвртог покушаја да слети и разбио се у комаде.
У Одјељену за информисање руског Министарства иностраних послова рекли су Интерфаксу да је разлог пада авиона лоше вријеме, односно густа магла.
Гувернер смољенске области Сергеј Ануфријев рекао је за телевизију Русија 24 да у авиону нема преживјелих и да је, према првобитним подацима, у авиону било 85 чланова пољске делегације и посаде.
Руски медији објављју различите податке о броју погинулих, који иду од тога да је погинуло 87 људи, па до тога да нема преживјелих.
Руски предсједник Дмитриј Медведев наредио је формирање владине комисије на челу са премијером Владимиром Путином, која ће се бавити истрагом пада авиона Ту-154.
На мјесто несреће, по налогу шефа државе, отпутовао је министар за ванредне ситуације Сергеј Шојгу.
Авион је пронађен на око километар удаљености од писте, а пожара није било.
Од силног удара у земљу, авиону је, кажу очевици, откинут репни дио.
Качињски је данас на гробљу у Катинској шуми, са породицама неких од 22.000 пољских војних заробљеника које је у прољеће 1940. године по наређењу Стаљина стријељала совјетска тајна полиција, требало да ода пошту жртвама на 70. годишњицу тог злочина.
Према ранијим најавама из Пољске, предсједник Пољске Лех Качински требало је заједно са супругом, као и са парламентарцима и вјерским представницима Пољске, те породицама жртава хиљада стријељаних Пољака у Катинској шуми 1940- године, ода пошту.
У саставу званичне пољске делегације налазило се око 50 посланика парламента и сенатора.
Било је планирано да представници катинских породица предају Качинском урну са земљом из шуме, гдје су били стријељани пољски официри, а у коју је Качински требало да посади “Храст сјећања” у парку предсједничког дворца.
У јесен 1939. године на територију тадашњег СССР је интернирано више од 14 000 пољских официра, од којих су на хиљаде стријељани у Катинској шуми 1940. године, код Смољенска, а иза тога је стајала тадашња полиција Народни комесаријат унутрашњих послова /НКВД/, која је била претеча руске тајне службе КГБ.
Са тог мјеста је ексхумирано више од 4.000 људи, а совјетска комисија је за ово стријељање окривила нацисте.
Историчари су открили да су многи од стрељаних пољских официра били из западне Белорусије.
У вријеме Михаила Горбачова, у прољеће 1990, агенција ТАСС је објавила “службено саопштење о катињској трагедији”. Власти су први пут признале да су кривци за трагедију “Берија, Меркулов и њихови потчињени”.
“Катински случај” стријељања хиљада заробљених пољских војника од стране сарадника НКВД дуго година је усложњавао односе између Русије и Пољске.
