По први пут астрономи су директно oсмотрили мистериозног тамног пратиоца у двојном звјезданом саставу који је збуњивао посматраче неба још од 19. вијека.
Користећи инструмент развијен на Универзитету Мичиген научници су снимили крупни план Епсилон Ауригае за вријеме еклипсе која се догађа сваких 27 година. “Крупни план” је у овом случају релативан појам, али слика се може зумирати довољно да се види обрис сјене тамног објекта.
“Ко види, тај вјерује.” рекао је Џон Мониер, ванредни професор на поменутом универзитету и аутор рада о резултатима овог истраживања који је објављен 8. априла у часопису ”Природа”(Nature). Епсилон Ауригае пета је најсјајнија звијезда у сјеверном звијежђу Аурига. Више од 175 година астрономи знају да је тамнија но што би требала бити с обзиром на масу. Такође су примијетили и то да се њена свјетлост смањује мало више од године сваких неколико дeценија. Претпоставили су да се ради о двојном саставу у којем је један члан пара невидљив. Али како се може класификовати тај члан?
Астрономи нису уочили много свјетла од његове стране те је због тога превладала теорија која га је класификовала као омању звијезду која је окружена густим диском прашине. Теорија је гласила да се орбита диска поклапа с орбитом тамног објекта око свјетлије звијезде и да је све то морало бити у истој равнини с погледом са Земље. Ово је врло невјероватан поредак, али је објашњавао посматрања.
Нове слике показују да је то заиста тако. Геометријски се танак, таман, густ, али и дјелимично прозиран облак може видјети како пролази испред Епсилон Ауригае.
“Ово заиста показује да је основна парадигма била у праву, упркос слабој вјероватноћи.” рекао је Мониер. “Оборило ме с ногу кад смо ово успјели снимити. Не постоји ни један састав попут овог. Уз то, чини се да је у врло ријеткој фази звјезданог живота. И још је поред тога тако близу нама. То је чиста случајност.”
Диск је пуно пљоснатији но што је недавно показало моделирање, утврдио је Мониер.
“Заиста је пљоснат попут палачинке”- рекао је.
Мониер је водио стварање Мичиген Инфра-Ред комбајнер (МИРЦ) инструмента којим су добивене ове слике. МИРЦ користи процес зван “интерферометрија” како би комбиновао свјетлост која улази у четири телескопа у ЦХАРА подручју у Џорџија стејт универзитету и појачава је тако да се чини да она долази кроз справу 100 пута већу од Хабл Спејс телескопа.
МИРЦ омогућава астрономима да виде облик и површинске карактеристике звијезда по први пут. Прије су звијезде биле само свјетлосне тачке гледане чак и кроз највеће телескопе.
“Интерферометрија је омогућила да сликање удаљених објеката у високој резолуцији постане стварност.” рекао је Фабиен Барон, постдокторски истраживач који је помогао при снимању у овом истраживању. “Највјероватније је ријешила многе мистерије, али је такође и пробудила многа нова питања.”
