Заиста дрилован сценарио, пошто пророчки свакако није. Све исто као послије напада на СТЦ 11.09.2001., осим што се у филму двоглави торањ види.
Нефикционални терористи су били далеко маштовитији од сценаристе. То се мора признати на самом почетку.
Арапи тероришу Њујорк, постављајући бомбе гдје им падне напамет. И полиција никако да заштити грађане, па долази до сукоба друштава. Цивилног и војног. И војно привремено побјеђује.
Овдје је ФБИ добра, а ЦИА лоша скраћеница. Обучавала је (слободарску) ћелију, да сруши Садама Хусеина. Ћелија је разбијена, па се окренула против Америке. Сценариста не напомиње да су то (у стварности) Бин Ладенови људи из Авганистана, обучавани против данашњих савезника – Руса. А и шта да се муче, кад су то сценаристи догађаја у стварном животу сами потврдили. Нафта нас је одржала, њојзи хвала.
Но добро. Брус Вилис је коначно негативац, а Дензел Вашингтон и даље добри ђувегија. Све што људскоправни херој треба да буде. Проницљив, праведан, човјекољубив, национална мањина; и способан да укроти помахниталог генерала. Склоног убиству и мучењима.
Сад нам треба други филм. У којем је ЦИА добра, а ФБИ лош. Тек да се договоримо ко је крив за Фаренхајт 911.
(Редитељ: Едвард Звик; Улоге: Дензел Вашингтон, Анет Бенинг, Брус Вилис)
