Алтернативни телеком оператер „Kрaмб груп” из Бијељине поднио је кривичне пријаве због пословне преваре против генералног директора “Телекома Српске” Предрага Ћулибрка, предсједника Управног одбора Бранка Радујка, као и још седам одговорних лица у “Телекому Српске”.
“Kрaмб груп” је истовремено против “Телекома Српске” покренуо поступак пред Конкуренцијским савјетом БиХ и Привредним судом Бања Лука, у којем од Телекома тражи одштету од 10 милиона марака због, како се наводи, злоупотребе доминантног положаја на тржишту.
У пријави директор „Kрaмб груп” Драган Галић тврди да је “Телеком Српске” коришћењем свог монополског положаја довео њега и његову фирму у неравноправан положај на тржишту и причинио му огромну материјалну штету, која прелази 10 милиона марака.
– Штета није нанесена само нама, већ и грађанима Републике Српске и БиХ јер можемо понудити знатно јефтиније услуге, него што то сада ради Телекома Српске – наводи се у кривичној пријави „Kрaмб груп”.
– Без обзира на све законске обавезе, дописе и обећања, Телеком Српске нам годинама одбија омогућити да се бавимо терминацијом (долазним позивима из иностранства) чиме нам је ускратио вишемилионску добит – изјавио је директор „Крамб Груп” Драган Галић.
Он истиче да је Телеком, за разлику од „Крамб Груп”, другим алтернативним оператерима то омогућио, иако су неки од њих захтјев поднијели годину дана касније.
– У 2009. години Анекс д.о.о. Бања Лука остварио 25 милиона промета (од тога 19 милиона од терминације). „Акт, онлине” из Сарајева је добио водове годину дана након нашег захтјева 2009. године од Телекома Српске и тако остварио промет од 11 милиона марака, док је „Крамб Груп” остварио промет од 285.000 и трошкове веће од 550.000 марака. Значи, имали смо губитак од 270.000 марака, што је врло ријетко у свијету телекомуникација – каже Галић.
Његова фирма, како тврди, посједује идентичну технологију, као и Телеком Српске (АХА 10 телефонске централе) и нуди јефтиније услуге од саме телефонске претплате која износи пет марака и за физичка и за правна лица, па до позива према иностранству која су јефтинија и до 75 одсто.
Галић каже да је интерконекција са “Телекомом СрпскеЋ остварена по водовима „Крамб Груп”.
– Ми њима плаћамо као да су њихови јер у том тренутку Телеком Српске није имао техничких могућности да нам да своје. Нашу констатацију да ми имамо своје водове, рекли су да нам они по закону морају изнајмити водове. Тако смо пристали да нам Телеком Српске изнајмљује водове као да су њихови. Од јула 2008. до данас тако послујемо, иако су нам обећали да ће у разумном року поставити своје водове – каже Галић.
Галић као аргумент у своју корист истиче изјаву генералног директора Телекома Србија, Бранка Радујка који је и предсједник Надзорног одбора Телекома Српске у интервју „Политици” рекао:
„…Други, много битнији аспект је како се управља “канализацијом”. Даћу пример из Републике Српске гдjе ми имамо компанију која је власник “канализације”, али је под строгим надзором регулаторне агенције БиХ надлежне за телекомуникације.
То практично значи да Телеком Српске има “канализацију” али не може да бира да ли ће некога пустити или не да положи своје каблове, дакле мора се свакоме дати приступ. Ако то Телеком Српске не уради у прописаном року, чека га ригорозна новчана казна чак и до 10 одсто годишњег прихода…”
По Закону о конкуренцији БиХ Телекому Српске пријети теоретска казна у износу од 150 милиона марака, односно 10 одсто бруто прихода за сваку годину кршења закона. Приход Телекома у 2006. био је 354,6 милиона марака, 2007. износио је 387,3 милиона, 2008.године 475,4 милиона и 2009. био је 495,0 милиона марака.
