БЕОГРАД – Предсједавајући Предсједништва БиХ Харис Силајџић затражио је од предсједника Србије Бориса Тадића да утиче на Врховни суд да ослободи ратног званичника из Тузле Илију Јуришића, који је у Србији осуђен на 12 година због учешћа у масакру војника ЈНА у “тузланској колони”.
У писму, које је Тадићу упутио 10. августа, Силајџић упозорава да ће, уколико Јуришић не буде ослобођен, тужити Србију Суду за људска права у Стразбуру – пише београдски “Прес”, који је објавио и факсимил тог писма.
Позивајући се на “обострано опредјељење за унапређење односа”, Силајџић у писму наводи да не постоји кључни доказ због кога је Јуришић осуђен у Србији, односно споразум БиХ и бивше СР Југославије о мирном повлачењу ЈНА са територије БиХ од 27. априла 1992. године.
“Као предсједавајући Предсједништва БиХ, овим путем Вас званично обавјештавам да смо након детаљне истраге, те увида у сву расположиву документацију, дошли до низа доказа да наведени споразум никад није постигнут“, пише Силајџић.
Као доказ својим тврдњама он наводи дио одлуке суда у Лондону у случају Ејупа Ганића, који је одбио да Ганића изручи Србији због ратног злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву.
У пресуди од 27. јула 2010. године, наводи Силајџић, суд у Лондону је прецизирао да је српски тужилац Милан Петровић “био тужилац у случају Јуришић”… и да је “у унакрсном испитивању признао да није постигнут наведени споразум”.
Силајџић оцјењује да Јуришић у Србији није имао фер суђење и да треба да буде ослобођен.
“Надам се, стога, да ће исход пред Врховним судом у Београду потврдити Ваше увјерење да су правосудне институције Србије непристрасне и да поштују правни поредак ЕУ, те да коначан одговор на то питање неће морати да се тражи пред Европским судом за људска права у Стразбуру“, пише Силајџић Тадићу.
Силајџић је одгодио недавно посјету Србији управо јер му власти у Београду нису омогућиле да посјети Илију Јуришића у београдском Централном затвору, што је и био услов за његов долазак у Београд.
Лист “Прес“ наводи да у Предсједништву Србије није могао да добије коментар на писмо Силајџића.
