Таман сам мислио записати како је то занимљиво снимљен филм о претјерано заштитнички настројеној мами, приликом чијег гледања редитељ непрестано указује на умјерено скривени сексипил поменуте. Маме. Иначе познате као Даника.
И таман ја мислим, а онда јој у филму кажу онако како сам ја помислио: оверпротектив. Односно црна психотерапеуткиња каже: ту протектив. На крају ће испасти да те стручније и мисаоније појмове више (ја лично) слушам на енглеском него на српском.
Даника има 35 година и 3 дјеце. Мужа који је у прошлости преварио са бејбиситерком, али су они породица. Мама, ипак, постаје параноична и илузивна. Прво на улазу у посао види дјевојчицу која је очигледно жртва отмичара-педофила. Ради у фирми гдје стално гријеши у калкулацијама, те као врхунац види пљачку која се заправо и није десила. Види тв-извјештај о бомбашу који је уништио школски аутобус. Боји се да ће њену кћерку завести сајбер-педофил-убица, да ће јој старијег сина заразити Шпанкиња на размјени студената, те као врхунац види одсјечену главу азијаткиње у свом фрижидеру. Узбуни полицију, али заправо тога уопште није ни било. Обични мамински хладњак са намирницама.
Филм је добро снимљен, Даникина тумачкиња правилно одабрана, сценарио фино убрушен. Одличан да га погледају жене, непрестрашено уплашене да ће их муж преварити. На крају се испостави да је просјакиња коју умало удари колима на почетку, те је види на фудбалској утакмици на којој њен син удари кољено, уствари она.
Одговор на телефонски позив гдје глас каже како су у мотелу и да јој је жао, узрокује да оде тамо, добије тврдњу како њена дјеца заслужују боље (од обоје) те онда прође кроз црвено свјетло и само она преживи од сво троје дјеце у колима. Остаје запитање да ли је то учинила намјерно, или је на ствари стресирана нехотичност, жене која је дознала да је муж вара.
Чисто требамо помислити да можда оваква прича стоји иза сваког суманутог бескућника који гура супермаркетска колица пуна разног ђубрета. У овом случају, то ђубре је прошарано успоменама из Даникине куће.
(Редитељ: Ариел Вромен; Писац: Џошуа Лајбнер)
