Министарка у Влади Словеније Катарина Кресал поднијела је оставку. Иако постоје основане сумње да је била склона различитим баханалијама, од прљавог секса и оргијања до уживања тешких дрога, бивша словеначка министарка унутрашњих послова оставку је заправо поднијела због-корупције.
Овдје је кључна једна ствар: није уопште важно што је министарка волила да ради тако те неке безобразне ствари у кревету. Није се словеначка јавност толико саблазнила ни око тога што је дотична уживала да шмрче-на крају крајева, само је свој мозак и здравље урушавала. Основни проблем и разлог због чега она више не може да буде дио владе је једноставан и јасан: корупција. Катарина Кресал, односно министарство на чијем је челу била, склапало је извјесне уговоре са привредником који је у пријатељским везама са једним адвокатом за кога се сумња да је љубавник госпође Кресал. Дакле, ништа од овога није и доказано 100%. У питању је само основана сумња. Али, у развијеним друштвима основана сумња да је неко у власти повезан са корупцијом сасвим је довољан разлог да тај више не буде на власти.
Замислите сад сљедећу ситуацију: син предсједника словеначке владе добио је кредит од владине агенције од милион и по евра. Син који иза себе нема било какав привредни или животни успјех, који би му био каква-таква препорука да је вриједан таквог кредита. Заправо, једини његов успјех јесте што има тату премијера.
Шта мислите, колико часова би прошло прије него што би тај премијер постао-бивши премијер?
Шта мислите, због чега је Словенија, са својих два милиона људи и пет хиљада квадратних километара мање површине од Републике Српске, толико испред нас у сваком погледу?
Ми једном морамо да се суочимо са својим патологијама. Први корак ка оздрављењу јесте суочавање са болешћу. Треба признати да наш основни национални проблем, оно што данас и овдје већину нас мучи јесте-шта то комшија носи у кеси кући. Затим, са ким се она тамо рођака швалерише.
Остало је мање битно. Сјетите се „Случаја Пресс РС“-већина нас је сматрала да се непотребно диже толика прашина око тамо неких тричавих педесет хиљада КМ. Као да људи у Српској тај новац зарађују на недељној бази. То нама није довољно интересантно. Ми желимо масне детаље. Катарина Кресал, да је наша, била би линчована у јавности зато што је радила тако те ствари које ми вербално осуђујемо, а већину то, заправо, потајно узбуђује. Каква корупција, какви бакрачи. Оно што најбоље илуструје колико дно дна смо дотакли као људи и као друштво управо је та невјероватна чињеница: нама корупција више уопште није нешто чудно или погрешно. Нама је корупција нормална.
А кад вам ненормално постане нормалним тад вам сви нормални постану-лудаци и будале. „Сироти Перо читав живот ради поштено“. „Ма пусти га, болан. Будала“. То је тај вриједносни образац. Механизам по којем функционишемо. Чудимо се често зашто су сви против нас, па помислимо да је то зато јер смо много добри и квалитетни. Замјенимо болест за здравље. Па нам није јасно зашто сви ти „болесници“ око нас не желе и тако се опиру да буду „здрави“ попут нас.
Питање за читаоце Фронтала гласи: „због чега бисте ви смјенили Катарину Кресал? И да ли је уопште треба смјенити?“.
(Редакција Фронтала)
