БАЊАЛУКА, Прави ефекти кризе у еврозони на економију БиХ очекују се у 2012. години, кроз смањени прилив спољног финансирања у банкарски сектор БиХ од мајки банака, због погоршања економског окружења, смањен улазак дознака из иностранства, те страних директних улагања.
Ово се наводи у Рајфајзен макроекономској анализи, у којој се додаје да ће у идућој години бити успорен раст извоза и отежан пласман извозника из БиХ, што ће довести до смањења домаће производње и инвестиција.
– Осим тога, услиједиће и заустављање опоравка тржишта рада, што ће значајно утицати на домаћу потрошњу и тиме укупни ниво раста економије БиХ. С обзиром на то да ће тиме кључни покретачи раста домаће економије бити значајно погоршани, снизили смо очекивани реални економски раст за БиХ на 1,5 одсто у 2012. години – наводи се у овој анализи.
Негативне прогнозе у вези са смањењем прилива спољног финансирања у банкарски сектор БиХ повлаче за собом питање могућности поскупљивања кредита у БиХ.
Вицегувернер Централне банке БиХ Радомир Божић је истакао да поскупљивање кредита ипак зависи од кредитне политике банака, као њихове дискреционе одлуке.
– Уобичајено је да се каматна стопа као цијена кредита формира на основу цијене по којој банке прибављају средства, процјене ризика пласмана и циљне каматне марже. Банке не би смјеле упасти у замку да, у настојању да задрже или привуку нове депозите, неосновано повећавају пасивне каматне стопе, прецијене ризик пласмана и повећају каматне марже – истакао је Божић.
У анализи се додаје да је глобално макроекономско и финансијско окружење још увијек у току значајних превирања, а ризик од нове глобалне рецесије у 2012. години је веома висок.
Економска кретања у првом полугодишту ове године до сада су, како се наводи у анализи, у складу са нивоом реалног годишњег економског раста од око два одсто.
– Овај раст је још увијек далеко од просјечног нивоа раста од пет одсто забиљеженог прије почетка економске кризе, а који је неопходан за значајније побољшање животног стандарда становника у БиХ – наводи се у анализи.
У анализи се додаје да су слику благог опоравка економије “помутиле” вијести о снижењу прогнозе кредитног рејтинга БиХ од стране кредитних агенција Мудис и С&П, усљед политичке кризе, неспровођења реформи и системског вођења фискалне политике.
Главни економиста Хипо Алпе Адрија банке у БиХ Маријана Милић је нагласила да би, уколико се настави нестабилна ситуација у БиХ, могло доћи и до смањења кредитног рејтинга БиХ.
– Промјена са стабилног на негативни изглед је превасходно проузрокована политичком нестабилношћу у земљи, гдје и након девет мјесеци послије избора изостаје формирање власти на нивоу БиХ – истакла је Милићева.
Извоз
У Рајфајзен макроекономској анализи се наводи да је просјечна стопа раста извоза робе из БиХ у првом полугодишту износила 20,5 одсто и прешла је вриједност од четири милијарде КМ, углавном захваљујући снажном расту извоза кључних прерађивачких сектора, односно производње базних метала, минералних производа, машина и апарата, дрвета и дрвних производа, те обуће и текстила.
(Capital.ba/Фронтал)
