Јованка Броз, некадашња “прва дама” социјалистичке Југославије, Јосипу Брозу Титу послата је из Москве као агент совјетске службе НКВД, пише београдски “Прес”.
Тајне биљешке најпознатијег Титовог биографа Владимира Дедијера чуване у Архиву Словеније, које је “Пресу” доставио новинар и публициста Перо Симић, осим што су доказале да је Броз за вријеме шпанског грађанског рата био вођа злогласне јединице НКВД-а за ликвидацију неподобних комуниста, откривају и велику Јованкину тајну да је уочи доласка на мјесто Титовог личног секретара, девет мјесеци провела на школовању у московској обавјештајној академији “Ђержински”.
Титова домаћица
Владимир Дедијер је то сазнање забиљежио у разговору са чувеним словеначким комунистом Јосипом Копиничем, који је крајем осамдесетих Дедијеру свједочио да је Иван Стево Крајачић, послијератни високи комунистички функционер у Хрватској, Јованку половином 1945. послао у Москву на деветомјесечно “школовање” на московску обавјештајну академију.
– Кад се вратила у Југославију напрасно је постала Титова домаћица – забиљежио је Копиничево свједочење Дедијер.
Младу Личанку Јованку Будисављевић, заправо је, преко Александра Ранковића “препоручио” Титу њен ратни командант Ђоко Јованић.
– Јованка је по завршетку обуке у московској академији постала Титова секретарка, а индикативно је што се то догодило чим је умрла Титова ратна љубавница Даворјанка Пауновић – каже Перо Симић, аутор више биографија о Јосипу Брозу.
За Јованку Броз се до сада често спекулисало да је радила за стране обавјештајне службе, а, како каже Перо Симић, ово откриће које недвосмислено утврђује да су се њени налогодавци налазили у Москви до краја разоткрива и мистерију о њеном напрасном уклањању из друштвено-политичког живота Југославије неколико година пред Титову смрт.
Интереси страних служби
Тито се са Јованком појављивао све до јесени 1977. године, када је напрасно избачена са списка путника у оквиру обиласка СССР-а, Кине и Сјеверне Кореје.
То је произвело велику аферу у западним медијима који су писали о сукобу америчке и совјетске тајне службе, у ишчекивању “дана Д”, како су звали очекиван дан Титове смрти. У “Хералд трибјуну”, европском издању “Њујорк тајмса”, чак је објављено да је у изворишту сукоба чињеница да је Јованка Српкиња која је хтјела да осигура своје позиције убацивањем просрпских елемената у врх државе уз “проруску конспирацију”
(Прес/Фронтал)
