МОНАШ- Аустралијски научници саопштили су да је за еволуцију животиње величине миша до величине слона потребно 24 милиона генерација.
Истраживачи Универзитета Монаш први у свијету су измјерили колико брзо се дешава еволуција сисара. Они су указали на повећања и смањења сисара која су се догодила послије изумирања диносауруса прије 65 милиона година.
Вођа истраживања Алистер Еванс предводио је тим од 20 биолога и палеонтолога. Они су заједно утврдили да је степен смањивања животиња много већи од степена раста.
Потребно је само 100 000 генерација да би се остварило велико смањење неке животињске врсте.
Еванс каже да је ово истраживање јединствено јер се већина досадашњих радова о овој теми фокусирала на микроеволуцију, односно мање промјене унутар једне врсте.
“Умјесто тога, ми смо се концентрисали на велике промјене у величини тијела. Сада можемо да покажемо да је потребно најмање 24 милиона генерација да би нека врста порасла од величине миша до величине слона”, рекао је Еванс.
За мање драматичну промјену, од величине зеца до величине слона, потребно је десет милиона генерација, додао је овај научник.
Резултати истраживања објављени су у журналу “Процедуре Националне академије наука”. Научници су размотрили 28 различитих група сисара са различитих континената и океанских басена, укључујући слонове, примате и китове.
Ерик Фицџералд, високи куратоир пелеонтологије кичмењака у Музеју Викторија и коаутор студије, изјавио је да се раст китова до садашње велчинине десио два пута брже поређењу са растом копнених сисара.
“То је вјероватно зато што је лакше бити велики у води. Лакше вам је да подносите тежину”, рекао је Фицџералд.
Еванс је изразио изненађење поводом открића да су се сисари кроз еволуцију смањивали скоро десет пута брже него што су расли.
Многе минијатурне животиње, попут пигмејског мамута, патуљастог нилског коња и човјеколиких “хобита” живјели су на острвима, што може да објасни смањење њихове величине.
“Када постанете мањи, потребно вам је мање хране и можете брже да се размножавате, а то је велика предност на малим острвима”, рекао је Еванс.
Ово истраживање додатно објашњава услове под којима одређени сисари постају већи и околности под којима се успорава њихов раст, што потенцијално доприноси њиховом изумирању.
