U analizi, u koju je imala uvid agencija Beta, naglašava se da je do
oživljavanja u privredama i rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u
zemljama Zapadnog Balkana došlo pošto su u prošloj godini četiri
države tog regiona zapale u recesiju.
Oporavak i privredni rast bi trebalo da se nastave, ali kako je
upozoreno, "i dalje mogu biti krhki".
Zvaničnici u EK u Briselu su, uz sav oprez, Beti prenijeli da bi tome
trebalo da pomogne i već uočljivo oživljavanje ekonomija u samoj
Evropskoj uniji, koja je ubjedljivo glavno tržište zemalja Zapadnog
Balkana i posebno Srbije.
Zbog uobičajeno "odloženog učinka" privrednog oporavka i rasta BDP,
nezaposlenost se još nije smanjila, odnosno, kako se navodi u
dokumentu EK, "uslovi na tržištu rada su i dalje teški na Zapadnom
Balkanu, što utiče na bitno zauzdavanje potrošnje", što je u tom
regionu takođe bitan činilac ekonomskog rasta.
"Razlike u rastu BDP nisu, međutim, zanemarljive, i kreću se od 2,1
odsto u Srbiji, pa do 4,3 odsto u Crnoj Gori. Nezaposlenost u Bosni i
Hercegovini je dostigla stopu od 44,5 odsto u aprilu ove godine, a
samo donekle je smanjena u Albaniji, isto kao i u Makedoniji, gdje je
još uvijek 29,9 odsto i Srbiji, gdje je 24,1 posto", navodi se u analizi
EK.
Inflacija je u padu u BiH, Crnoj Gori, Kosovu, kao i kandidatu za
članstvo u EU, Islandu, i to može imati izvjesnog povoljnog učinka
na realne prihode stanovništva.
U Makedoniji i kandidatu za članstvo EU, Turskoj, inflacija raste,
"dok u Srbiji stagnira, ali je još uvijek veoma visoka".
(Beta/Frontal)
