Od ukupnog broja ispitanika (144), četvrtina ispitanika (25,7%) dolazi iz Narodne skupštine RS, 18,8% iz Parlamentarne skupštine BiH, a 55,5% Parlamenta Federacije BiH. Svaki treći poslanik u našem istraživanju je Srbin (33,3%), dok je Hrvata (19,4%) i Bošnjaka (40,3%). Ostalih je 4,9%, a tri poslanika su odbila da odgovore na ovo pitanje.
U istraživanju je učestvovalo najviše poslanika iz SDP BiH (24,3%), slijede poslanici iz SDA (9,7%), SBB (9%), SDS (6,9%), HDZ BiH (6,9%), Narodna stranka Radom za boljitak (6,3%), SNSD (4,2%), DNS (3,5%), Stranka za BiH (3,5%), HDZ 1990 (2,1%), Socijalistička partija (2,1%). Ostale političke partije su imale jednog ili dva poslanika. Interesantno je da 15 poslanika nije željelo da kaže kojoj političkoj partiji pripada. U ovom istraživanju je učestvovalo 23,6% žena i 71,5% muškaraca, dok je 4,9% odbilo da odgovori na ovo pitanje.
Ulazak Bosne i Hercegovine u EU podržava 59,5% poslanika iz Republike Srpske i 86,7% poslanika iz Federacije BiH. Kod 31% poslanika iz Republike Srpske i 10,2% poslanika iz Federacije BiH, ta podrška je uslovljena određenim zahtjevima. Protiv ulaska zemlje u EU je 4,8% poslanika iz Republike Srpske i 1% poslanika iz Federacije BiH.
NATO alijansa dijeli mišljenja poslanika
U slučaju ulaska u NATO imamo drugačiju situaciju. Bezrezervnu podršku ulasku u NATO savez imamo kod 61,8% ispitanika, dok 22,9% poslanika tu podršku uslovljava. Protiv ulaska u NATO savez je svaki deseti poslanik.
Ulazak Bosne i Hercegovine u NATO podržava 9,5% poslanika iz Republike Srpske i 86,7% poslanika iz Federacije BiH. Kod 42,9% poslanika iz Republike Srpske i 13,3% poslanika iz Federacije BiH ta podrška je uslovljena određenim zahtjevima, dok se ulasku zemlje u NATO protivi 38,1% poslanika iz Republike Srpske i nijedan poslanik iz Federacije BiH .
Nešto više od polovine poslanika (56,3%) smatra da o ulasku Bosne i Hercegovine u EU treba da odluče građani Bosne i Hercegovine na referendumu, dok 22,2% smatra da se taj referendum treba održati na nivou entiteta. Samo 16% poslanika smatra da o ulasku zemlje u EU treba da odlučuju domaći političari.
Da o ulasku Bosne i Hercegovine u EU treba da odluče građani BiH na referendumu, smatra 16,7% poslanika iz Republike Srpske i 74,5% poslanika iz Federacije BiH. Da se referendum treba održati na nivou entiteta, misli 64,5% poslanik Republike Srpske i 3,1% poslanik Federacije BiH dok oko 16% poslanika iz oba entiteta smatra da tu odluku moraju da donesu političari.
Slično, ali ipak malo drugačije, jeste u slučaju ulaska u NATO savez. Nešto manje od polovine poslanika (47,9%) smatra da o ulasku Bosne i Hercegovine u NATO treba da odluče građani Bosne i Hercegovine na referendumu, dok 27,1% smatra da se taj referendum treba održati na nivou entiteta. Samo 18,8% poslanika smatra da odluku o ulasku zemlje u NATO treba da donesu domaći političari.
Odluku o ulasku Bosne i Hercegovine u NATO treba da donesu građani BiH na referendumu smatra 7,1% poslanika iz Republike Srpske i 67,3% poslanika iz Federacije BiH. Da referendum treba održati na nivou entiteta, mišljenja je 78,6% poslanika Republike Srpske i 3,1% poslanika Federacije BiH. Duplo je veći procenat poslanika iz Federacije BiH (22,4%), nego poslanika Republike Srpske (11,9%) koji smatraju da političari samostalno treba da donesu odluku o pristupanju zemlje NATO-u.
Šta znaju o EU?
Skoro dvije trećine (63,2%) poslanika svoje znanje o EU opisuje kao „uglavnom dobro“, dok 16,7% smatra da je to znanje „veoma dobro“. Tek 13,9% ispitanika svoje znanje ocjenjuje kao „loše“, a od tog procenta 1,4% kao „veoma loše“.
Svoje znanje o NATO-u 58,3% poslanika u BiH ocjenjuje kao „uglavnom dobro“, dok 12,5% smatra da je to znanje „veoma dobro“. Svaki peti poslanik (21,6%) misli da je njegovo znanje o NATO-u „lose“, ali od tog procenta njih 4,9% smatra da je „veoma lose“. Ako uzmemo u obzir entitet iz kojeg dolaze ispitanici, jasno je da poslanici iz Federacije BiH znatno više (75,5%) ocjenjuju svoje znanje o NATO-u od poslanika iz Republike Srpske (57.2%).
