Kada smo pisali o Andreju Vučiću, recimo, iz Informera mi je stiglo pitanje: "Poštovani, kako ocenjujete to što premijer Aleksandar Vučić kaže da je Danas o Andreju otkrio rupu na saksiji, da je njegov brat i da je sva njegova krivica u tome?"
Onda sam ja odgovorio: „Moj hobi je otkrivanje rupa na saksiji jer ja potičem iz grnčarske porodice koja je proizvodila saksije u selu Zlakusa kod Požege, tako da je premijer potpuno u pravu i vidi se da sve zna o mojoj familiji kojoj je jedina krivica to što je moja familija.“
Pa su onda poslali još pitanja: "A ostali naprednjaci tvrde da su tekstove o Andreju Vučiću naručili oni koji su zaboravili sanduk pun oružja u Jajincima. Šta Vi kažete na to?“
Onda ja odgovorim: „Moguće da su tekstove naručili oni koji su zaboravili oružje u Jajincima, jer neki nepoznati ljudi svaki dan dolaze kod nas u redakciju i ostavljaju tekstove, što je daleko bolje nego da ostavljaju zolje. Predlažem ministru policije da postavi zasedu ispred redakcije Danasa jer će ih onda uhvatiti za pet minuta. Javite mu da uglavnom dolaze oko podne.“
Informer dakle, poštuje novinarsko pravilo – neka se čuje i druga strana – samo to ne objavljuju, valjda, da ne bi ispali glupi u društvu.
Kada sam jednom prilikom pitao njihovu novinarku koja je zvala nekim povodom – zašto se ne potpisuje ispod svojih tekstova u kojima je uglavnom sve izmišljeno, ona mi je rekla: "U pitanju je kolektivni duh, pa ne bih da se kitim tuđim perjem".
Zato predlažem srpskoj opoziciji da se mnogo ne uzbuđuje oko Informera – ako ne možete da ih pobedite, možete makar da ih zezate.
Na kraju, krajeva, Informer će sam nestati kada nestane i kolektivni duh koji im piše tekstove.
Izvor: Danas.rs
Piše: Dragoljub Petrović
