Navodi se da su Srbi groblje očistili, porušenu spomen-kapelu obnovili i osveštali.
RTRS navodi da je u Zenici ostao zanemarljiv broj Srba i da je većina Srba 1992. bila primorana da napusti taj grad. Stanove su poslije rata prodali, imanja u okolnim selima su opustela, a pomoć za obnovu porušenih domova nisu dobijali.
Navodi se da je tačka na zatiranje svega srpskog u zeničkom kraju uništavanje krstova i spomenika na pravoslavnim grobljima.
„Spomenik moje bake prošle godine bio je čitav, a sada je oštećen. Ja ne znam šta je to u ljudima, da nam tako poručuju da se ne vratimo, da je takva mržnja u njima”, kaže Boban Bošković, koji je prije rata živio u Mošćanici.
I lokalni sveštenik potvrđuje da su pravoslavna groblja u Srednjoj Bosni često na meti vandala. Za srpska imanja u Varešu, Visokom, Kaknju, Zenici zainteresovani su Arapi i navodi se da je pitanje koliko će vremena proći da grobovi postanu jedini svedoci srpskog bitisanja na tim prostorima.
RTRS navodi da je od predratnih najmanje 30.000, u Zenici i okolini prema popisu iz 2013. preostalo tek 2.400 Srba. Navodi se da za najmanje 200 ubijenih Srba, torture u logorima i uništenu imovinu tokom rata nikada niko nije odgovarao.
Izvor: RTRS
