Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донијета је, први пут у историји, без одобрења Савјета безбједности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.
Кларк је доцније у књизи "Модерно ратовање" написао – не само да је планирање ваздушне операције НАТО-а против СРЈ интензивирано средином јуна 1998, већ и да је завршено крајем августа те године.
СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.
Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно рјешење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.
Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетјели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најприје су гађане касарне и јединице противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим местима.
Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а.
У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дјечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.
У ноћи 23. априла 1999. године у два сата и шест минута након поноћи, НАТО је у нападу на зграду РТС-а усмртио 16 радника. То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.
Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.
НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби" од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина и употријебио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.
Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су двије рафинерије – у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су употријебиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.
Послије више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.
Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, посљедњи пројектили су пали на подручје села Коколеч у 13.30.
Тог дана је Савјет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244, а у Покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбједност и повратак више стотина хиљада албанских избјеглица док се не дефинише најшири степен њене аутономије.
Обиљежавање годишњице
У Србији ће низом комеморативних манифестација бити обиљежене двије деценије од почетка агресије НАТО-а.
Дан сјећања на страдале биће обиљежен у Нишу, у присуству предсједника Србије Александра Вучића и премијерке Ане Брнабић, представника војске, цркве, дипломатског кора, грађана.
Градоначелник Ниша Дарко Булатовић позвао је грађане да се окупе испред Тврђавског моста и одају почаст свим страдалима.
Како је најављено, градоначелник Београда Зоран Радојичић, породице погинулих радника РТС-а, помоцница министра културе и информисања Славица Трифуновић, генерални директор РТС-а Драган Бујошевић и в. д. директора Телевизије Србије Илија Церовић, положиће вијенце испред споменика "Зашто", у знак сјећања на погинуле раднике РТС-а.
Пошту погинулима у НАТО бомбардовању код спомен обиљежја "Гласник са Стражевице" на брду Стражевица, одаће предсједник Скупштине града Београда Никола Никодијевић, замјеник градоначелника Горан Весић и државни званичници.
Замјеник градоначелника Београда Горан Весић положиће цвијеће и на спомен-обиљежје посвећено Милици Ракић и дјеци страдалој у НАТО агресији.
У Новом Саду, Дан сјећања биће обиљежен у касарни Југовићево, а вијенце ће положити делагација Новог Сада, Покрајинске владе, Скупштине Војводине, породице погнулих припадника војске.
Војно-филмски центар "Застава филм" организоваће у сарадњи са Југословенском кинотеком пројекције филмова "Да се не заборави – 20 година од НАТО агресије на СРЈ".
Од 19.00 до 21.00 час биће приказани документарни филм "Војска Југославије у одбрани од НАТО агресије" (49 мин), редитеља Милуна Вучинића и Горана Костића и играно-документарни филм "Воз" (13 мин), редитеља Горана Костића, саопштило је Министарство одбране.
Извор: ртс
