Овај светац је живот окончао у тамници 306. године као борац за хришћанску вјеру.
Димитрије је рођен у Солуну у трећем вијеку послије Христа за вријеме цара Максимилијана. Када је од цара добио наређење да прогони хришћане, он се на то није обазирао већ је јавно проповиједао хришћанску вјеру. Цара су обавијестили о непослушности Димитријевој, који је преобраћао народ у хришћанство.
Када је цар чуо да је солунски командант и сам хришћанин, наредио је да га баце у тамницу гђе је мучен, а потом погубљен. Солунски хришћани су га тајно сахранили, а на мјесту његовог гроба касније је подигнута црква. Свети Димитрије је проглашен заштитником града Солуна.
Црквени списи наводе да се Свети Димитрије много пута јављао и спасавао град од земљотреса и несрећа. И данас се вјерује да је чудотворна снага његових моштију излијечила многобројне болеснике.
Према народном предању и житијима светаца, Димитријев гроб је одисао босиљком и смирном, па је зато тај светац назван Мироточиви.
Култ Светог Димитрија веома је жив и код Срба, а у средњовјековној Србији посвећени су му многобројни храмови, укључујући и цркву у Пећкој Патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани.
Народни обичај налаже да се данас остане код куће. Вјерује се да онај ко данас не буде код своје куће, цијеле ће године бити ван ње и ноћити по туђим коначиштима.
Постоји и вјеровање да уочи Митровдана морају да буду завршени сви велики послови, нарочито велики радови на пољу и друге ствари које се раде напољу.
Сматра се да је вријеме послије Митровдана варљиво, односно да зима може сваког часа да изненади, па се зато учврстило мишљење да је лоша срећа ако се нешто остави за послије великог празника.
За Митровдан се вјерује и да предсказује каква ће бити зима. Ако је дан сунчан, наводно ће зима бити блага, са мало изузетно хладних дана. Ако на Митровдан падне снијег, вјерује се да ће се задржати све до априла.
У Србији постоји и вјеровање да на Митровдан не треба грдити малу ђецу, колико год да су погрешила или безобразна, јер ће наводно онда цијеле године бити несташна.
Извор: Срна
