Биле су то по много чему посебне игре на којима су оборени бројни тадашњи рекорди. На њима су наступила рекордна 1.272 спортиста из 49 земаља. У шест спортова у десет дисциплина од 8. до 19. фебруара 1984. одржано је 39 такмичења.
У програму је било алпско скијање (Бјелашница и Јахорина), боб и санкање (Требевић), хокеј и умјетничко клизање (Зетра и Скендерија), биатлон, нордијско скијање и скокови (Игман). На овим играма пријавило се 49 националних олимпијских комитета. У Сарајево је стигао рекордан број учесника (преко 2500).
Отварање игара пратило је око 60 000 људи на стадиону Kошево, и око двије милијарде у тв преносу.
Олимпијски пламен упалила је клизачица Санда Дубравчић.
Игре су међу учесницима, а и међу гледаоцима остале у врло добром сјећању. Домаћинима је посебно било драго што је словенски алпски скијаш Јуре Франко освојио сребрну медаљу у велеслалому – прву медаљу коју ће Југославија добити на зимским олимпијадама.
Деветнаестог фебруара на церемонији затварања Зимских олимпијских игара тадашњи предсједник Међународног олимпијског комитета Хуан Антонио Самаран је рекао да је Сарајево најбољи организатор Зимских олимпијских игара до тада.
Извор: citajfilter.com
