Постајемо правна држава. Поред „нормалних" судова, судова за ратне злочине, суда партије и суда историје, у Требињу се активирао и црквени суд. Кажу, да што је више закона, и подзаконски аката, у једној држави то је више криминала у њој, шта ода рећи на оволики број судова…?
Интересантно је видјети како црквени суд функционише. Колико има судија? Како се они бирају? Има ли ту адвоката или не? Како изгледа оптужница и на чему се заснива? Како се изводе докази и да ли постоје судски вјештаци? Коме да се жалиш ако си незадовољан пресудом, Синоду, Богу или немаш право на жалбу? Много је недоумица, а нигдје одговора.
Изглада да се суд активирао због вербалног деликта. Колико сам успио упратити није ријеч о крађи, тучи или паљевини, већ је ријеч о ријечи. Те ријечи немају везе с вјером и догмом, већ с овоземаљским приземним стварима. Ријеч у Херцеговини зна да буде веома убојита, због тога се то мора сасјећу у корјену.
Изгледа да данас црква нема времена да се бави „црним овцама" које су у заблуди и да их изводи на прави пут с љубављу и разумијевањем, много је лакше и ефикасније избацит их из стада.
Питам се какве казне тај суд прописује. Замишљам овакву градацију:
• За оне што су мало забрљали иде 50 молитви „Оче наш",
• За мало веће кривце иде 30 дана поста (мимо редовног) с посебним нагласком на борби с грешним мислима.
• За још већу кривицу добијаш завјет на 6 мјесеци шутње и исто толико бесплатног рада у манастирским виноградима.
• Највећи грешници ће бити избачени из окриља Цркве и препуштени ђаволу, масонима, ЦИА, потрошачким друштву и осуђени на дружење с Ценићком.
Но вратимо се овоземаљским темама.
Читам да су у Народној скупштини Републике Српске примили 17 студента завршне године факултета на шестомјесечно стажирање. Према ријечима шефа Кабнета предсједника Народне скуштине „у току стажитрања стећи ће искуства која не могу на факултету". С овом констатцијом не можете да се не сложите, дружење с народним представницимаје свакако незаборавно, као ни прва школска екскурзија. Можемо предпоставити да ће резултат тог дружења бити или доживотна апстиненција студената од избора или експресно учлањење у неку политичку партију.
