БРИСЕЛ – Сељаци широм Европе просипају млијеко из цистерни по њивама, блокирају путеве и ступају у штрајк, одбијају испоруке. У просјеку европски сељак добија 24 центи за литар млијека од почетка године.
То је, према њиховом мишљењу премало. Мљекаџије захтијевају минималну цијену од 40 центи и нижу производну квоту. Ако се тржишту понуди мање млијека, и цијена ће скочити – један је од аргумената европских сељака.
Чак се и европски парламент ангажовао око овог проблема, иако пољопривреда није у његовој надлежности. Али и у ЕП кувају емоције. Посланик француских Зелених, Јаник Жадо захтева да се задржи квота производње млијека и да се не укине, као што је то планирано, 2015. године:
"Произвођачима млијека није потребно ваше сажаљење" гњевно је поручио Жадо комесарки за пољопривреду Маријан Фишер Боел и додао: "Потребне су строге квоте. Зато позивамо земље чланице да повуку своје закључке и умјесто тога да воде аграрну политику која произвођаче млијека не води у пропаст."
Комесарка за пољопривреду у Европској унији, Маријан Фишер Боел се и онако придржава рока за укидање квота за производњу млијека. Она упорно понавља да квоте још нису "исцрпљене".
"Производња у Европи је тренутно четири до пет одсто испод дозвољене квоте. Ако бисмо квоте смањили за пет одсто, то би само штетило младим пољопривредницима који су већ инвестирали…"
Умјесто тога, Фишер Боел предлаже да земље чланице помогну онима који и онако намјеравају да престану са производњом млијека. Она је обећала да ће до краја године објавити извјештај у којем ће бити наведено ко највише зарађује на млијеку и зашто новац не пристиже сељацима.
