БАЊАЛУКА – Влада Републике Српске заинтересована је за куповину бањалучког пекарског предузећа "Житопродукт" које је годинама у дубиози, а радници не примају плате.
Незадовољна високом цијеном хљеба малих пекара на коју не може утицати, Влада би куповином "Житопродукта" покушала утицати на снижење цијене, јер би, између осталог, пшеницу из робних резерви усмјерила за производњу хљеба у "Житопродукту".
Министар трговине и туризма РС Предраг Глухаковић потврдио да Влада има жељу да оспособи то предузеће, али је није да више информација због сложености ситуације, наводећи да би се за неколико седмица могло знати тачно стање.
Директор "Житопродукта" Драган Иванковић навео је да ће се Влада дефинитивно одлучити када се буде знало колико је потребно инвестирати у оспособљавање пекаре и у рјешавање нагомиланих дугова према радницима, Фонду ПИО и Фонду здравствене заштите.
"Влада је препознала потенцијал наше пекаре и ми смо ангажовали фирму `Млинпек` из Новог Сада да обави процјену. Према њиховим подацима, пекара би након неопходних улагања у погоне у почетку могла производити око 20 000 хљебова дневно", рекао је Иванковић.
Он сматра да би, уколико би се активирала пекара, цијена хљеба могла пасти ако би Дирекција за робне резерве РС у пекару унијела своју пшеницу.
У "Житопродукту" нема производње, а у управним зградама предузећа просторије су закупиле различите фирме. Прије рата то је било највеће пекарско предузеће у Бањалуци са дневном производњом од 120 000 хљебова којима је снабдијевало цијелу бањалучку регију.
На сајту Бањалучке берзе наводи се да предузеће, основано 1950. године, дужи низ година послује са губитком и има велика дуговања према повјериоцима. Прије неколико година управа предузећа одлучила је да дио дугова отплати продајом 12 великих лимених силоса у старо гвожђе.
Да би Влада постала већински власник "Житопродукта", недостаје јој још око 13 одсто акција, с обзиром да, према подацима Централног регистра хартија од вриједности РС, у "Житопродукту" Акцијски фонд РС Бањалука има 25,2 одсто, Фонд ПИО 8,4 одсто, те Фонд за реституцију РС 4,2 одсто. Остали акционари су "Балкан Инвестмент фонд", "Цептер фонд", "Кристал инвестмент фонд", "Актива инвест фонд", те "Борс инвест фонд".
