БЕОГРАД – Завод за израду
новчаница и кованог новца – Топчидер је за 2009. годину уговорио посао вриједан
35 милиона евра, од чега се нешто мање од 50 одсто односи на послове у вези са
извозом.
Завод је специјализована организација Народне банке Србије чијих се 650
запослених радника бави штампањем новца, пасоша, личних карата, возачких и
саобраћајних дозвола, а у новије вријеме читав сет акцизних производа, као што
су акцизне и неке друге контролне маркице.
Директор Завода за израду новчаница и кованог новца Љубиша Вулетић рекао је
новинарима из БиХ, током њихове посјете НБС, да је ријеч о модерно опремљеној и
једној од ријетких фабрика у свијету која производи готово све врсте новца.
"Правимо папирни новац, у свом саставу имамо и ковницу која кује новац, а
имамо и фабрику поликарбоната која у исто вријеме производи кредитне картице за
потребе банака", нагласио је Вулетић и додао да Завод посједује и центар
за персонализацију банкарских картица, те да производи и све чекове за потребе
свих комерцијалних банака у Србији.
Вулетић је нагласио да Завод увођењем нових поликарбонатних докумената у
производни програм очекује још већи пробој на свјетско тржиште и додао да они
већ сада за извоз кују новац, те штампају новац, пасоше, личне карте,
саобраћајне дозволе и многе друге врсте докумената.
Према његовим ријечима, Завод се, осим наведене "заштићене штампе",
бави и комерцијалном дјелатношћу, али је она заступљена свега пет одсто од
укупног броја радних налога.
Говорећи о "животном веку" папирне новчанице, Вулетић је рекао да је
његов просјек три године, тако да Завод годишње одштампа 30 одсто новчаница за
Народну банку Србије и додао да код кованог новца скоро да нема шкарта.
"Оно што је невоља са кованим новцем је то што је његова производња три
пута скупља од папирног новца, реч је о истом апоену. Разлози су у томе што је
легура од које се прави ковани новац скупља од номиналне вриједности, јер се
она састоји од 70 одсто бакра, 29 одсто цинка и пола процента никла и као
такав, ковани новац не рђа", нагласио је Вулетић.
Он је рекао да је ове године Завод извршио промјену састава легуре – раније је
у њеном саставу било 12 одсто никла, а сада пола и нагласио да је до тога дошло
због његове цијене, која је у једном моменту износила 70 000 евра за једну тону
никла.
"Састав легуре се променио, с тим што се мора водити рачуна да остане у
обиму монетарних легура, односно мора се водити рачуна да то задовољава
монетарне стандарде", нагласио је Вулетић и додао да Завод сада кује
"гвоздени динар" који се прави од угљеничног челика са галванском
заштитом.
